Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Feb.2015, 09:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zaštitimo se od osteoporoze

Zdravlje kostiju i koštane mase, koja se formira u mladosti, određuje genetika, ali veliki uticaj imaju i ishrana, fizička aktivnost i zdrave životne navike.

Gubljenje koštane mase počinje oko 40. godine, a posebno je izraženo kod žena u menopauzi, kada se smanjuje lučenje ženskog polnog hormona, estrogena, i gubi njegova zaštitna uloga. Zato su 80 odsto obolelih od osteoporoze žene.

Merenje gustine koštane mase obavlja se metodom osteodezitometrije DEXA aparatima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Te aparate u Novom Sadu imaju Klinika za endokrinologiju, zavodi za rehabilitaciju u Kliničkom centru i Jodnoj banji, a dva manja aparata ima Dom zdravlja.

Osteoporoza dovodi do progresivnog smanjenja gustine kostiju, a posledica su prelomi, najčešće kičmenih pršljenova. Prelomi mogu da prođu neopaženo, pa se dijagnostikuje tek svaka treća osoba s frakturom pršljena, a svaka peta žena koja je imala prelom pršljena doživeće još jedan u narednoj godini. Takvi prelomi dovode do hroničnih bolova u leđima, krivljenja leđa, grbavosti i zavisnosti od tuđe pomoći.

Drugi najčešći prelom uzrokovan osteoporozom je prelom kuka, koji ima i najteže posledice: svaka peta žena starija od 50 godina umire od zadobijenog preloma, svaka druga ne može sama da se obuče, a većina njih ne može da hoda bez pomagala, ili tuđe pomoći.

Osteoporoza se ne može izlečiti, ali se kombinacijom vežbi, ishrane, a ako je potrebno i lekova, gubitak koštane mase može usporiti, a rizik od preloma kostiju može se smanjiti za polovinu.

Vežbanje i pravilna ishrana veoma su važni u prevenciji i lečenju osteoporoze, naglašavaju lekari fizikalne medicine. Vežbe sa opterećenjem, koje angažuju velike grupe mišića, pomažu obnavljanju koštane mase. Među tim vežbama su brzi hod, gimnastika i teretana.

Ishranom treba da unosimo što više kalcijuma, a da bi on mogao da se resorbuje, neophodan je vitamin D. Potrebe za kalcijumom možemo zadovoljiti konzumiranjem mlečnih proizvoda, zelenog povrća, koštunjavog voća i soje. Najbolje ga je uzimati uveče, jer se noću resorbuje u organizmu.

Najjači izvor vitamina D je sunce. Za samo 15 minuta izlaganja suncu stvara se dovoljna dnevna doza vitamina D. Pošto se taj vitamin deponuje, znači da preko leta možemo u organizmu da napravimo zalihu za čitavu godinu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...