Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Sep.2014, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo posla za notare u Novom Sadu
Prvog radnog dana javni beležnici u Novom Sadu odgovarali su na pozive građana, kao i banaka - svi oni se interesuju za pravila rada notara, dok su pojedini već zakazivali i overu dokumenata.
"Ljudi se interesuju, zovu telefonom, pitaju za proceduru, koliko koštaju usluge. Banke se takođe interesuju za hipotekarne izjave", rekao je za agenciju Beta javni beležnik Siniša Soro.
On je objasnio da će brzina rada javnih beležnika pre svega zavisiti od toga koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su stranke postigle čvrst dogovor o sadržini pravnog posla, odnosno od dokumentacije koje su spremne da prikažu beležniku i na taj način ubrzaju čitavu proceduru.
Dodao je da će procedura overe zahvaljujući uvođenju notarijata biti sigurnija za ugovorne strane.
"Javnobeležnička isprava ima snagu izvršne isprave, a javni beležnik odgovara za sadržinu te isprave, te će izrada takvih isprava dovesti do sprečavanja vođenja sudskih sporova", rekao je Soro.
Objasnio je da se javni beležnici bave ne samo overom, već i sastavljanjem ugovora.
"Građani sada mogu da urade sve na jednom mestu, za razliku od ranije kada su morali da pripremaju ugovore, najčešće uz tuđu pomoć, i potom da idu u sud na overu", naveo je Soro.
Dodao je da javni beležnici moraju garantovati i za zakonitost i za ispravnost određenog pravnog posla i podsetio da javni beležnici za poslovanje garantuju sopstvenom imovinom.
"Dužni smo da ugovorne strane vrlo detaljno upozorimo o svim posledicama pravnog posla, zbog čega se smanjuje mogućnost vođenja spora, odnosno mogućnost stavljanja isprave van snage", kazao je Soro.
Prema njegovim rečima, javni beležnici će bolje raditi posao nego što su taj deo posla do sada radili sudovi.
Za Novi Sad je predviđeno ukupno 13 notara, a na konkursu je izabrano devet. Preostali notari će biti izabrani u skladu sa odlukom Ministarstva pravde, koje je dužno da raspiše konkurs.
Siniša Soro je rekao da je javnobeležnički ispit veoma težak i obiman i dodao da je potrebno uložiti mnogo rada, učenja i radnog iskustva, da bi se ispit položio.
U više od dve godine, samo 180 pravnika u Srbiji je položilo javnobeležnički ispit. Za celu Srbiju je predviđeno da ima ukupno 370 notara, a prema procenama, to znači da bi bilo optimalno da 1.000 pravnika položi javnobeležnički ispit, pošto svaki javni beležnik treba da ima jednog ili dva pomoćnika.
Da bi neko mogao da postane javni beležnik, on mora da ima diplomu pravnog fakulteta i položene pravosudni i javnobeležnički ispit, kao i najmanje pet godina iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.
Beležnici se imenuju na javnom konkursu koji raspisuje i sprovodi Javnobeležnička komora, koja prijave sa mišljenjem o kandidatima prosleđuje Ministarstvu pravde. Javne beležnike potom imenuje ministar, a ako se za jedno mesto javi više kandidata, zakon predviđa da se moraju uzeti u obzir uspeh na pravosudnom i javnobeležničkom ispitu.
Srbija je poslednja zemlja u regionu i u celoj Evropi koja vraća javno beležništvo u praksu. Poslednji put, javni beležnici su imenovani u Kraljevini Jugoslaviji 1930. godine.
I dok u svakoj opštini ne postoji osnovni sud ili sudska jedinica, u svakoj će morati da postoji barem jedna notarska kancelarija. U većim opštinama i gradovima predviđeno je da na svakih 25.000 stanovnika ide jedan javni beležnik.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
