Izvor: Blic, 20.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zima prošla, leto nepredvidivo
Zima prošla, leto nepredvidivo
Dok u većem delu Evrope besni ciklon, u Americi snežne oluje ruše sve pred sobom, a u Australiji haraju požari, građani Srbije mogu da se opuste jer, prema tvrdnjama meteorologa, našoj zemlji ne prete velike klimatske nepogode. Kako su objasnili, na proleće verovatno neće biti ni uobičajenih poplava, dok jedino iznenađenje može da nam donese leto, za koje niko ne može ni da pretpostavi kako će izgledati.
Vremenske i klimatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prilike osciliraju iz sezone u sezonu. Taj stav zastupa i Nedeljko Todorović, hidrometeorolog RHMZ i tvrdi da ova zima nije najtoplija. Januar i februar 1998. oborili su sve rekorde, a 7. januara 2001. godine izmereno je neverovatnih 20,7 stepeni.
- Treba znati da se tokom cele godine smenjuju periodi toplih i hladnih meseci. Setite se relativno hladnog leta, nakon kojeg je usledilo četiri meseca lepog vremena koje i dalje traje. Po toj logici, očekujemo period hladnijeg vremena, ali bez ekstremno niskih temperatura. U februaru će biti hladnih dana, ali ne i prave zime. Kada je reč o letu, ne možemo sa sigurnošću tvrditi šta nas čeka - prognozira Todorović.
Alarm za poljoprivrednike
Hidrolozi ne očekuju ni prolećne poplave jer snega nakon čijeg otapanja slede bujice za sada nema kod nas, ali ni u Evropi.
Ipak, globalno zagrevanje i promena klime, koju su ovih dana osetili svi na Starom kontinentu, imaće i neke loše posledice po našu zemlju.
Srđan Milakara iz odeljenja za agrometeorologiju Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže za 'Blic' da ovakvi toplotni uslovi u januaru predstavljaju opasnost za većinu poljoprivrednih kultura.
Za ozime kulture, kao što su ječam i pšenica, postoji realna opasnost od većeg stradanja u slučaju nailaska hladnog perioda koji je moguć u ovom zimskom periodu.
Usled visokih temperatura, kod drvenastih i voćarsko-vinogradarskih kultura opada otpornost na mrazeve, naročito kod vitalnih organa, pupoljaka i mlađih izdanaka. Kako su temperature vazduha znatno više od proseka, može doći do cvetanja voćarskih kultura. Ako bi se period ovako toplog vremena nastavio, rane vrste voća i vinove loze mogle bi ući neuobičajeno rano u period vegetacije i kasnije mogu biti izložene mrazevima koji se pojavljuju u februaru i martu.
Milakara konstatuje da ovakve vremenske prilike nemaju mnogo pozitivnih strana kada je reč o poljoprivredi.
Pored poljoprivrednika, neuobičajenom vremenu se ne raduju ni bolesnici. Agresivni zbog vremena
- Rano proleće najteže podnose ljudi koji pate od visokog pritiska, oboleli od cerebrovaskularnih bolesti i psihijatrijski bolesnici. Svi ostali, zdravi ljudi i hronični bolesnici, do sada su se već aklimatizovali na ovu temperaturu i trebalo bi da se osećaju zdravo - kaže dr Nada Macura, kardiolog u Hitnoj pomoći. Ona kaže da lepo vreme svima prija, ali zato promene svi osećaju dok se ne adaptiraju na njih. Ipak, ističe dr Macura, za sada je najteže psihijatrijskim bolesnicima. Kako su počele promene vremena, njima se pojačavaju tegobe. Neki postaju još depresivniji, agresivniji ili se manijakalno ponašaju.
Dodatne probleme građanima mogu da naprave i alergije koje, prema prognozama alergologa, ove godine mogu početi ranije.
- Prolećne alergije mogu početi da muče građane mnogo ranije, ukoliko vegetacije krene da buja. Međutim, da li će ove sezone alergije biti jače, to niko ne može da predvidi - objašnjava dr Predrag Rebić, pulmolog u Kliničkom centru Srbije.
Što se tiče respiratornih oboljenja, ove nedelje je za devet odsto više obolelo ljudi nego ranijih nedelja. Oboljenja slična gripu registrovana su kod 5.479 osoba i to najviše dece.
I. Mišković- S. Todorović Još par dana snega
Ako je verovati prognozi, posle toplog vikenda, početkom sedmice, očekuje se manji pad temperature, a od utorka i jače naoblačenje sa kišom. Od sredine sedmice prognozira se jače zahlađenje, kada će kiša preći u susnežicu i sneg, prvo na planinama, a posle i u nižim predelima. U drugoj polovini sedmice preovlađivaće uslovi karakteristični za januar, oblačno i hladno vreme sa srednjim dnevnim temperaturama vazduha oko nule i pojavom slabih do umerenih mrazeva, uz povremen sneg. Očekuje nas vrela 2007.
Godina 2007. biće najtoplija od kada se mere temperature i to zbog globalnog zagrevanja i vremenskog fenomena 'El Ninjo', objavio je Britanski meteorološki institut. Stručnjaci tvrde da će kombinacija ta dva činioca podići temperaturu na Zemlji iznad rekordne, zabeležene 1998. godine. Prošla 2006. godina bila je šesta na listi najtoplijih godina. Prema podacima istog Instituta, najtoplije godine u istoriji bile su 1998, 2002, 2003. i 2004. Ciklon podigao vetar u Srbiji, ali nas zaobilazi
Pojačan vetar koji trenutno duva uzrokovao je ciklon koji hara ostatkom Evrope. Na sreću, kaže Todorović, mi smo na periferiji tih dešavanja.
- Ciklon se kreće ka istoku i severoistoku Rusije, a epicentar dešavanja je na severozapadu kontinenta. Nema razloga za zabrinutost da bi se u Vojvodini moglo desiti nešto slično kao u Britaniji - smatra meteorolog. Gde prirodne katastrofe sada uzimaju danak
Posledice klimatskih promena različite su u različitim delovima sveta. Na primer, subsaharska Afrika je područje koje najviše strada zbog suše, dok u južnoj i jugoistočnoj Aziji najveći problem predstavljaju oluje i poplave. Klimatske promene mnogo više ugrožavaju ljude u tim delovima sveta nego u Evropi.
Art Lerner-Lem i njegov tim sa Univerziteta Kolumbije u Palisejdsu prikazali su na ovoj mapi koje prirodne katastrofe odnose najviše žrtava. Njihova mapa kombinuje podatke o učestalosti katastrofa i njihovom intenzitetu u nedavnoj prošlosti sa gustinom naseljenosti, bruto nacionalnim proizvodom i geografskim faktorima.
