Izvor: B92, 11.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZVANICNO OSNOVAN MEDJUNARODNI SUD ZA RATNE ZLOCINE
Njujork -- Stalni Medunarodni sud za ratne zlocine, koji ce poceti rad 1. jula, zvanicno je osnovan u cetvrtak, uprkos protivljenju SAD. Na ceremoniji, 10 zemalja je ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. godine, kojim je uspostavljen Medjunarodni krivicni sud i tako premostio broj od 60 zemalja koji je bio potreban za osnivanje Suda. SRJ je ratifikovala sporazum jos u junu 2001. godine. "Potreban broj od 60 ratifikacija za stupanje na snagu Rumskog statuta je dosegnut", rekao je zamenik generalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sekretara UN Hans Korel koji je u cetvrtak primio ratifikacije izaslanika iz Bosne, Bugarske, Kambodze, Konga, Irske, Jordana, Mongolije, Nigerije, Rumunije i Slovacke. Ocekuje se da ce sud prve slucajeve procesuirati sledece godine u Hagu. Tribunal ce suditi pojedincima za: genocid, zlocine protiv covecnosti, ratne zlocine i ostale zloupotrebe ljudskih prava.
Predlog za osnivanje takvog suda je prvi izneo Gustav Mojner iz zenevskog Crvenog krsta 1872. godine. On je, prema tumacenju profesora iz Oksforda Adama Robertsa, bio uzasnut zlocinima pocinjenim tokom francusko-pruskog rata. Ideja je dobila podrsku nakon Nirnberskih procesa posle Drugog svetskog rata. Konacni podsticaj za osnivanje Suda predstavljalo je uspostavljanje privremenih tribunala za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji i za genocid u Ruandi. Novi tribunal, koji nece imati pravo da retroaktivno procesuira zlocine, ukinuce potrebu za osnivanjem ad hoc sudova. Nepostojanje stalnog suda je, kako kazu predvodnici u oblasti ljudskih prava, onemogucilo da se sudi licnostima kao sto je Pol Pot, za vreme cije vladavine je ubijeno oko milion gradjana Kambodze, ili irackom predsedniku Sadamu Huseinu, koji je upotrebio otrovni gas kako bi ugusio pobunu Kurda 1988. godine. Medjutim, kako navodi agencija Rojters, nisu sve zemlje pristalice osnivanja stalnog Tribunala. Rusija i Kina su imale rezerve, a u Aziji, za razliku od Latinske Amerike i Afrike, samo je mali broj zemalja ratifikovao osnivacku povelju.
Americka administracija se suprotstavlja celoj koncepciji tog suda i strahuje da bi Amerikanci koji su na duznosti u inostranstvu bili izlozeni "frivolnim ili ideoloskim progonima".
