Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Nov.2018, 01:18

Vremeplov: Rođen Aleksandar Ranković

Vremeplov: Rođen Aleksandar Ranković

Na današnji dan 1909. godine rođen je Aleksandar Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja diktature 1929. osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. postaje član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatora, ali je uhapšen u Beogradu krajem jula 1941. Oslobođen je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade a potom i potpredsednik države. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu CK SKJ 1966. na Brionima, optužen je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i lišen je svih funkciji i potpuno isključen iz javnog života.

Danas je sreda, 28. novembar, 332. dan 2018. Do kraja godine ima 33 dana.

1520 - Portugalski moreplovac Fernando Magelan uplovio je u Tihi okean, prošavši iz Atlantskog okeana kroz moreuz koji sada nosi njegovo ime.

1632 - Rođen je francuski kompozitor, violinista, dirigent, pevač, glumac, scenograf i plesač italijanskog porekla Đovani Batista Lili, poznat kao Žan Batist Lili, tvorac klasične francuske opere, s baletima, horovima, arijama i scenskim efektima. U saradnji s francuskim komediografom Žanom Molijerom stvorio je novu dramskomuzičku vrstu - comedie ballet - komediju s pevanjem i plesom. Pripisuje mu se prva upotreba palice za dirigovanje. Dok je početkom 1687. dirigovao "Te Deum" za oporavak od bolesti kralja Luja XIV, ozledio se dugim dirigentskim štapom i rana se pretvorila u smrtonosnu gangrenu. Dela: opere "Tezej", "Persej", "Kadmis i Hermiona", "Alsesta", "Psiha", "Amadis od Galije", "Armida", Asis i Galateja", "Prozefina", "Feton", komedije-baleti "Ženidba na silu", Žorž Dandin", "Gospodin od Pursonjaka", "Građanin-plemić", crkvene kompozicije "Te Deum", "De profundis", "Mizerere".

1757 - Rođen je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk. Kao ilustrator često je radio na starozavetne teme, poput "Knjige o Jovu", ali je ilustrovao i dela Džona Miltona ili "Božanstvenu komediju" Dantea Aligijerija. Kao pisac bio je sklon misticizmu, ali je literarnu slavu stekao lirskim pesmama kao što su "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti".

1820 - Rođen je nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača takozvanog naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa. Otac, industrijalac tekstila poslao ga je u Mančester, tada globalni centar tekstilne industrije, gde se pod utiskom teškog položaja radnika, zainteresovao za socijalne teme. U saradnji s Marksom napisao je "Nemačku ideologiju" i "Manifest komunističke partije" i organizovao Prvu internacionalu, osnovanu 1864. Posle Marksove smrti 1883. nastavio je rad u Drugoj internacionali osnovanoj 1889. i napisao "Poreklo porodice, privatne svojine i države" i "Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije". Poslednje godine života posvetio je redigovanju drugog i trećeg toma Marksovog "Kapitala". Ostala dela: "Anti-Diring", "Skica za kritiku nacionalne ekonomije", "Položaj radničke klase u Engleskoj", "Sveta porodica".

1821 - Skupština Paname pod vođstvom pukovnika Hozea Fabrege proglasila je nezavisnost te zemlje od Španije kao i prisajedinjenje Novoj Granadi (Kolumbiji).

1829 - Rođen je ruski klavirski virtuoz i kompozitor Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu (Sankt Peterburgu). Pripadao je tzv. kosmopolitskom pravcu, nasuprot "Velikoj petorici". Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.

1878. Umro je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u više mesta tadašnje Srbije i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Strastan, plahovite mašte i veoma emotivan, buntovan i slobodoljubiv, pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Pesme "Na Liparu", "Ponoć", "Mila", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Ja sam stena", "Noć u Gornjaku", spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je i drame u stihovima "Seoba Srbalja", "Jelisaveta, knjeginja crnogorska" i "Stanoje Glavaš", kao i oko 40 pripovedaka.

1881 - Rođen je austrijski pisac Štefan Cvajg. U ranim delima je pod uticajem bečkog impresionizma i psihoanalize Sigmunda Frojda. Docnije je znatnu popularnost stekao romansiranim biografijama i esejističkim studijama o značajnim ličnostima istorije i literature. Pred nacistima je 1938. emigrirao u SAD, a 1942. izvršio je u Brazilu samoubistvo, zahvaćen unutrašnjom krizom i slomljen nacističkim varvarstvom. Dela: pripovetke "Pometenost osećanja", "Amok", "Prvi doživljaj", romansirane biografije "Žozef Fuše", "Marija Antoaneta", "Trijumf i tragika Erazma Roterdamskog", "Marija Stjuart", studije "Tri majstora" (Balzak, Dikens, Dostojevski), "Borba s demonom" (Helderlin, Klajst, Niče), "Tri pesnika svoga života" (Kazanova, Stendal, Tolstoj), autobiografsko delo "Jučerašnji svet".

1905 - Irski nacionalista Artur Grifit osnovao je u Dablinu partiju "Šin fejn", čiji je glavni zadatak bila borba za osamostaljenje Irske od Velike Britanije.

1907 - Rođen je italijanski pisac Alberto Pinkerle, poznat kao Alberto Moravija, koji je svetsku slavu stekao delima o moralnom raslojavanju italijanske buržoazije. Pisao je romane, pozorišne komade, kratke priče, eseje, putopise, kritiku - filmsku i pozorišnu. Dela: romani "Ravnodušni ljudi", "Prezir", "Rimljanka", "Dosada", "Konformist", "Ćoćara", "Ja i on", "Pažnja", "Unutrašnji život", "Godina 1934", "Rimske priče", "Automat", "Drugi život".

1908 - Rođen je Klod Levi-Štros, francuski akademik, antropolog, etnosociolog. Na osnovu plemenskih običaja i mitova pokazao je da je ljudsko ponašanje zasnovano na logičkim sistemima koji mogu da se razlikuju od društva do društva, ali poseduju zajedničku podstrukturu. Široj publici postao je poznat delom "Tužni tropi" (1955.) u kojem je opisivao ponašanje brazilskih urođenika, na osnovu ličnog iskustva. Boravak među njima konačno je odredio njegovo opredeljenje ka antropologiji. Verovao je da lingvistika i matematička logika u antropološkim istraživanjima imaju poseban značaj. Druga dela: "Elementarne strukture srodstva", "Strukturna antropologija", "Divlja misao", "Mitologike".

1919 - Nensi Estor je kao prva žena izabrana u britanski parlament.

1941 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila nemačke trupe iz Rostova na Donu.

1942 - U požaru koji je uništio jedan noćni klub u, SAD, poginulo je oko 500 osoba.

1943 - U Teheranu su u Drugom svetskom ratu, na prvom zajedničkom sastanku, sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil razmatrali otvaranje drugog fronta u Evropi, operacije na Istočnom frontu, posleratno uređenje Evrope i pitanje Jugoslavije. Dogovoreno je da se Jugoslavija obnovi "u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti, s tim što će pitanje njenih zapadnih granica biti rešeno posle rata". Konferencija je okončana 1. decembra.

1945 - Umro je američki teniser i političar Dvajt Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmičenje nacija "Dejvis kup". Bio je i američki ministar rata od 1925. do 1929. i generalni guverner SAD na Filipinima od 1929. do 1932.

1954 - Umro je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, koji je prvi bombardovao uran neutronima, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zasnovao je teoriju kretanja neutrona, a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz Italije, na Čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova u nuklearnoj fizici: "Fermijevo pravilo selekcije", "Fermijev model gasa", "Fermijeva 'starost' neutrona", fermi kao jedinica za dužinu.

1960 - Mauritanija, zemlja na zapadu Afrike, postala je nezavisna islamska republika. Prethodno, bila je sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

1971 - Jordanskog predsednika vlade Vasfi Tela ubili su pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" u Kairu, gde je doputovao radi učešća na Arapskoj konferenciji.

1975 - Fretilin (Revolucionarni front za nezavisnost Istočnog Timora) je jednostrano proglasio nezavisnost te bivše portugalske kolonije pod imenom "Demokratska republika Istočni Timor".

1979 - Novozelandski avion "DC-10" udario je u planinu Erebus na Antarktiku, što nije preživeo niko od 257 putnika i članova posade.

1987 - Prilikom pada južnoafričkog aviona tipa "Boing 747" u Indijski okean, blizu Mauricijusa, poginulo je svih 160 putnika i članova posade.

1989 - Indijski predsednik vlade Radživ Gandi dao je ostavku posle poraza na izborima.

1990 - Singapurski predsednik vlade i tvorac svojevrsnog privrednog čuda te nevelike zemlje, Li Kuan Ju sišao je sa vlasti posle 31 godine. Ali i nadalje je njegov uticaj ostao presudan u Singapuru.

1991 - Libijski lider Moamer Gadafi objavio je da neće predati dvojicu Libijaca koji su optuženi za podmetanje bombe u američki putnički avion koji se srušio iznad mesta Lokerbi u Škotskoj.

1994 - Norvežani su na referendumu odbili da se priključe Evropskoj uniji.

1996 - Alžirci su velikom većinom odobrili ustavne promene koje omogućavaju zabranu islamističkih političkih partija.

2000 - SRJ je postala punopravni član Svetske zdravstvene organizacije.

2002 - U eksploziji automobila-bombe, trojica islamskih terorista samoubica ubili su u jednom hotelu punom izraelskih turista u kenijskom gradu Mombasi 13 ljudi, 10 Kenijaca i trojicu Izraelaca.

2004 - U eksploziji gasa u rudniku uglja Čenđijašan na severu Kine život je izgubilo 166 rudara.

2009 - Umro je Milan Bulajić, stručnjak za međunarodno pravo, diplomata, predsednik Fonda za istraživanje genocida i dugogodišnji direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu. Kao "Amicus Curiae" (prijatelj suda) učestvovao je na suđenju Ajhmanu 1961. u Jerusalimu. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim skupovima i autor je nekoliko desetina knjiga.

2011 - Umro je Ante Marković poslednji predsednik vlade SFRJ. Elektrotehniku je završio u Zagrebu i decenijama je bio uspešan privrednik. Od marta 1989. do decembra 1991. nalazio se na čelu poslednje vlade (Savezno izvršno veće) SFR Jugoslavije. Nastojao je da sprovede reforme, na tragu tendencija koje su usledile u istočnoj Evropi posle pada Berlinskog zida, ali nije i pored izvesnog uspeha, imao podršku ni republičkih rukovodstava ni inostranstva, osim deklarativnu. Decembra 1991. podneo je ostavku. Ostatak života proveo je u Austriji, kao uspešan poslovan čovek.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.