Izvor: RTS, 20.Maj.2010, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (20.5.2010)
Današnji dan kroz istoriju obeležila smrt španskog moreplovca Kristifora Kolumba i rođenje francuskog književnika Onora de Balzaka. Osnovan Međunarodni biro za mere i tegove. Amerikanka Amelija Erhart preletela Atlantik.
Na današnji dan 1506. godine umro je Kristifor Kolumbo, španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo, koji je 1492. otkrio Ameriku, ali je do smrti verovao da je otkrio istočne obale Indije. Posle više pokušaja u Portugaliji i Španiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sklopio je pogodbu sa španskim kraljevskim parom Ferdinandom V (od Aragona) i Izabelom I (od Kastilje) o finansiranju ekspedicije. Obećana mu je desetina robe koju donese, vlasništvo nad osminom zemlje koju otkrije, dobio je tri jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vice kralja zemalja koje osvoji. Isplovio je 3. avgusta 1492. i 12. oktobra iste godine stigao do ostrvca Gvanahani (San Salvador) u grupi Bahamskih ostrva, zatim na Kubu i Haiti. Na drugom putovanju, od 1493. godine do 1496. godine otkrio je Dominiku, Gvadelup, Portoriko i Jamajku, na trećem od 1498. do 1500. godine Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko), a na četvrtom od 1502. do 1504. godine Honduras. Uprkos ogromnih zasluga za Španiju, koja je stekla bogate kolonije, mimoišla su ga obećana priznanja i nagrade i umro je u bedi. (Đenova, 1446 ili 1451 - Valjadolid, 20. 05. 1506)
Na današnji dan 1799. godine rođen je francuski književnik Onore de Balzak. Balzak je začetnik evropskog književnog realizma. Karijeru je započeo 1829. godine romanom "Poslednji huan". U narednih 19 godina napisao je 91 roman. Na oko 20.000 stranica prikazao je široku galeriju likova iz svih slojeva francuskog društva, kao i ekonomske, političke i kulturne prilike toga doba. Sva njegova dela čine celinu poznatu pod nazivom "Ljudska komedija". Izdvajamo romane: "Evgenija Grande", "Izgubljene iluzije", "Sjaj i beda kurtizana" i "Čiča Gorio". Posebno mesto u Balzakovom opusu zauzimaju "Golicave priče " - bokačovske po strukturi, ali po duhu klasičan primer francuske erotske tragikomike, poznate kao "galski humor".(Tur, 20. 05. 1799 - Pariz, 18. 08.1850)
Međunarodni biro za mere i tegove osnovan je na današnji dan 1875. godine. U prisustvu predstavnika 17 država osnivača Međunarodnog biroa za mere i tegove usvojena je "Metarska konvencija" kojom su metar i kilogram opšteprihvaćeni za međunarodne mere. U spomen na ovaj događaj ustanovljen je Međunarodni dan metrologije. U našoj zemlji se ovaj dan obeležava u organizaciji Saveznog zavoda za mere i dragocene metale, imajući u vidu naše kontinuirano učešće u Međunarodnom birou od 1879. godine.
Na danšnji dan 1932. godina Amerikanka Amelija Erhart preletela je Atlantik. Istog datuma, ali pet godina posle Lindbergovog preleta Atlantika, na sličan poduhvat odlučila se Amelija Erhart, jedna od najznačajnijih žena u istoriji vazduhoplovstva. Rođena je u Bostonu 1898. godine, za vreme Prvog svetskog rata bila je vojna bolničarka, a po njegovom završetku socijalni radnik. U svet vazduholovstva ušla je 18. juna 1928. godine, kada je, leteći sa pilotom Vilmerom Štulcom, postala prva žena koja je preletela Atlantik. Dobila je počasnu titulu - komandant leta, a mediji su joj dali nadimak Ledi Lindi, simbolično je povezavši sa Čarlsom Lindbergom. Ovako stečena slava nije međutim bila dovoljna Ameliji, te ona odlučuje da po svaku cenu preleti Atlantik kao pilot. Bez znanja roditelja uči da pilotira. Posle obavljenih priprema i kupovine avion "lokid vega", 20. maja 1932. godine, sa aerodroma Harbor Grejs na Njufaundlendu, krenula je na put preko Atlantika. Posle 15 časova i 8 minuta leta sletela je na jednu livadu nedaleko od Londonderija i postala prva žena - pilot, koja je preletela Atlantik. Uz slavu, dobila je i odlikovanje američke vlade - Avijatičarski krst za zasluge. Poginula je 1937. godine, u blizini ostrva Houlend, u Tihom okeanu, na svom poslednjem poduhvatu - putu oko sveta.
1806.- Rođen Džon Stjuart Mil, engleski filozof i ekonomista (London, 20. 05. 1806 - Avinjon, 08. 05. 1873)
1834.- Umro Mari Žozef di Matije La Fajet, francuski markiz, general i političar (Overnj, 06. 09. 1757 - Pariz, 20. 05. 1834)
1844.- Rođen Anri Carinik Ruso, francuski slikar (Laval, 20. 05. 1844 - Pariz, 04. 09. 1910)
1873.- Levi Štraus i Jakob Dejvis dobili sertifikat za proizvodnju džinsa "Levi Štraus"
1882.- Rođena Sigrid Undset, danska književnica, nobelovac (Kalundborg, 20. 05. 1882 - Lilehamer, 10. 06. 1949)
1896.- Umrla Klara Šuman, nemačka pijanistkinja i kompozitor (Lajpcig, 13. 09. 1819 - Frankfurt na Majni, 20. 05. 1896)
1908.- Rođen Džems Stjuart, američki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a (Indijana, 20. 05. 1908 - Los Anđeles, 02. 07. 1997)
1927.- Američki avijatičar Čarls Lindberg prvi preleteo Atlantik monoplanom "Duh Svetog Luisa" na relaciji Njujork - Pariz
1940.- Umro Verner fon Hajdenstam, švedski književnik, nobelovac (Olshamer, 06. 07. 1859 - Evralid, 20. 05. 1940)
1941.- Nemački desant na Krit u Drugom svetskom ratu
1956.- Rođen Boris Akunjin (Grigorij Šalvovič Čhartišvili), ruski filolog i književnik (Gruzija, 20. 05. 1956)
1989.- Skupština Srbije donela odluku o raspisivanju Zajma za privredni preporod Srbije
1993.- Umro Stevan Bodnarov, slikar i vajar (Gospođinci, 12. 08. 1905 - Beograd, 20. 05. 1993)
1993.- Umro Dragoljub Janošević, šahovski velemajstor (Beograd, 09. 07. 1923 - Beograd, 20. 05. 1993)
1997.- Umro Svetozar Malešev, direktor "Zmajevih dečjih igara" (Beodra, 13. 09. 1935 - Novi Sad, 20. 05. 1997)
1999.- U NATO agresiji na SRJ bombardovana bolnica "Dr Dragiša Mišović' "
2000.- Umro Žan Pjer Rampal, francuski flautista (Marsej, 07. 01. 1922 - Pariz, 20. 05. 2000)
2007.- Alpinistička ekspedicija Srbije osvojila Mont Everest
2008.- Umro Aleksandar Pražić, muzičar, glavni organizator Muzičke produkcije RTV Vojvodine (Petrovaradin, - Novi Sad, 20. 05. 2008)
