Izvor: RTS, 31.Jul.2012, 08:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrednovanje po krštenici
Diskriminacija na osnovu godina ili ejdžizam društvena je bolest koja je zahvatila prvenstveno generaciju rođenu pedesetih godina prošlog veka. Osim kod zapošljavanja, starosna diskriminacija očigledna je i u pojedinim zakonima, a građani diskriminaciju prepoznaju i u institucijama.
Mlad i zelen, star i uveo - tako se, u najkraćem, prepoznaje ejdžizam, odnosno starosna diskriminacija. Ona podrazumeva da mlade i stare društvo tretira negativno - samo zbog godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
U nekoliko žalbi po tom osnovu, Kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti potvrdila je da je reč o diskriminaciji i reagovala je preporukom.
Kosana Beker iz Kancelarije poverenika za ravnopravnost ističe da je protiv jedne ugledne medicinske ustanove u zemlji podneta krivična prijava zbog oglasa preko kojeg se traži medicinsko osoblje do trideset godina starosti.
"Drugi predmet diskriminacije bio je predmet sugrađanke kojoj su u banci rekli da ne može da produži pozajmicu u vrednosti jedne penzije, zato što je prešla 65. godinu", navodi Beker.
Diskriminacije zbog krštenice ima i u zakonima. Objašnjavajući ko može da primi socijalnu pomoć i pod kojim uslovima, Zakon o socijalnoj zaštiti kao "radno neposobne" označava žene starije od 60 godina i decu na školovanju do 26-te godine.
Građani diskriminaciju prepoznaju i u institucijama, naročito kad zatraže lekarsku pomoć, gde ih ne tretiraju kao mlađe pacijente.
Ejdžizam kao društvena bolest, najviše je zahvatila generaciju rođenu pedesetih godina. Usled duge tranzicije, privatizacije i ekonomskih potresa, ta generacija ostala je i bez posla i bez penzije. Od milion nezaposlenih, gotovo petinu čine osobe starije od 50 godina.
"Najveći broj njih nema nikakve šanse da kod novih poslodavaca dobiju posao. Čim se vidi koliko oni godina imaju, poslodavac ih neće ni pozvati na razgovor. Poslodavci bi hteli da zaposle mlade ljude, ali traže mladost i radno iskustvo. Kada će ti mladi da steknu radno iskustvo kada ne dobiju šansu da dobiju posao", kaže Nadežda Satarić iz Organizacije za pomoć starima.
Starosna diskriminacija, posle rasne i rodne, treća je po učestalosti. Stav da su stari teret društvu, a mladi nesposobni da preuzmu odgovornost neće još dugo moći da bude održiv način razmišljanja, jer statistika pokazuje da se sve više približavamo kategoriji najstarije populacije u Evropi.
