Izvor: Southeast European Times, 20.Jan.2010, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uticaj Turske ima snažne implikacije za BiH

Želja Turske da postane regionalna sila pogodila je neke u Bosni i Hercegovini.

20/01/2010

Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva -- 20/01/10

Novi smer spoljne politike Turske -- uključujući snažne napore za jačanje odnosa sa susedima dok postaje regionalna sila -- imaće direktan uticaj na Bosnu i Hercegovinu (BiH). Spekulacije medija usredsređene su na navodnu želju Turske da postane sila na Balkanu i šire.

Jedna stvar >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je sigurna: uticaj Turske u BiH -- na bolje ili na gore -- izaziva snažnu reakciju u redovima te manje zemlje. Neki predviđaju pozitivan efekat, dok drugi strahuju da bi to moglo da poveća etničke i međuentitetske tenzije.

Bosnom i Hercegovinom je oko 500 godina upravljalo Otomansko carstvo, prethodnik moderne Turske.

Prošlog oktobra, kada su počeli razgovori u Butmiru o ustavnoj reformi, turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu posetio je Sarajevo. Njega su toplo primili predstavnici bošnjačke zajednice, a sastao se i sa drugim visokim zvaničnicima i političarima, uključujući visokog predstavnika u BiH Valentina Incka.

Davutoglu je na tim sastancima čvrsto podržao BiH kao suverenu zemlju na putu ka članstvu u EU i NATO. On je takođe dao ohrabrujuće izjave o potrebi za reformama koje se odnose na EU i za revizijom trenutnog ustava zemlje. Njegove izjave su dobro primljene, posebno među političarima. To je viđeno kao znak snažne podrške budućnosti BiH kao suverene države.

Sredinom decembra tri ključna stranačka lidera u zemlji -- Sulejman Tihić iz Stranke demokratske akcije (SDA), Haris Silajdžić iz Stranke za Bosnu i Hercegovinu (SBiH) i Zlatko Lagumdžija iz Socijaldemokratske partije (SDP) -- dobili su pozive za neformalni sastanak u Turskoj povodom godišnjice turskog Sufijskog verskog reda u Konji.

Međutim, sastanak nikada nije održan. Samo je Silajdžić potvrdio da će doći rekavši da je program posete kulturni, a ne politički. Druga dvojica su rekli da neće prisustvovati.

Kasnije se saznalo da su pozivi za sastanak poslati i stranačkim i državnim predstavnicima BiH iz svih etničkih zajednica i entiteta. Među njima su bila sva tri člana Predsedništva BiH -- Bošnjak, Hrvat i Srbin -- kao i premijer Nikola Špirić, bosanski Srbin.

Reakcija je bila brza i ljutita, a poslanica Doma naroda BiH iz Republike Srpske Dušanka Majkić nazvala je neuspeli sastanak u Turskoj pokušajem da se stvori nova islamska država.

Međutim, nevladina organizacija Veće kongresa bošnjačkih intelektualaca (VKBI) izdala je saopštenje u kojem se podstiču bliskiji odnosi između BiH i Turske u budućnosti.

"Svesni smo napora koje je turska vlada uložila da bi ojačala BiH na putu evroatlantske integracije, a tu smatramo da je svaka pomoć, posebno ta koju nude prijateljske zemlje, dobrodošla", navodi se u saopštenju.

Posle posete Davutoglua u oktobru, BiH su posetile brojne turske poslovne delegacije i predstavnici u potrazi za investicionim mogućnostima.

Turska je prošle godine bila četvrti najveći strani investitor u BiH -- sa 45 miliona evra -- iza Austrije, Slovenije i Nemačke, saopštila je Agencija BiH za promovisanje stranih investicija.

Nastavak na Southeast European Times...