Izvor: Blic, 13.Nov.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ustavljen“ Statut AP Vojvodine
Duga i ozbiljna politička kriza u vezi sa donošenjem statuta AP Vojvodine (APV) velikim delom je posledica činjenice da su statutarni i zakonodavni postupak od početka išli obrnutim redom. Naime, Skupština APV je 14.
oktobra 2008. usvojila statut i dostavila ga Narodnoj skupštini Srbije na davanje saglasnosti na njega, a da prethodno nije ni otpočeo rad na pripremi republičkog zakona o nadležnostima APV! Ustavna nadležnost APV definisana je, kao i u ranijem ustavu, uopšteno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo navođenjem naziva onih oblasti i delatnosti u kojima se ostvaruje pokrajinska autonomija. Ali, uz ustavni uslov da se pitanja od pokrajinskog značaja urede „u skladu sa zakonom", koji je akt više pravne snage od statuta (član 183. Ustava). Izuzetak je samo pravo pokrajina da, bez posredovanja zakona, „u skladu sa Ustavom i svojim statutom uređuju nadležnost, izbor i rad organa i službi koje osnivaju", kao i da utvrde pokrajinske simbole i način njihovog korišćenja. Usvajajući statut APV, bez prethodno donetog zakona o sadržini i obimu njenih nadležnosti, realno je izvršen politički pritisak na Republiku Srbiju da ga hitno i bez izmena potvrdi, iako je bilo jasno da sadrži dosta protivustavnih rešenja. Sa pokrajinske strane velikodušno se „dozvoljavala" eventualna mogućnost naknadne, ali samo tzv. pravno-tehničke redakcije statuta u postupku njegovog usaglašavanja sa Ustavom i zakonom!
Ovih dana Vlada Srbije je, najzad, utvrdila predlog zakona o nadležnostima APV i dostavila ga Narodnoj skupštini. Istog dana, u APV je navrat-nanos usledilo nevoljno usaglašavanje „nepromenjivog" statuta sa predlogom zakona, odnosno Ustavom. Naravno, to usaglašavanje nije bilo jezičke ili pravno-tehničke, već suštinske prirode. Već u preambuli statuta izbrisana je formulacija da se statut donosi na osnovu „istorijskog prava" građana APV, umesto na osnovu Ustava. Takođe, u prvom članu usaglašenog statuta nalazi se sasvim nova formulacija, koja glasi: „AP Vojvodina je neodvojivi deo Republike Srbije". U istom članu Vojvodina više nije definisana kao „evropska regija" koja „predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora srednje Evrope", već kao regija u kojoj se neguju evropski principi vrednosti. Suštinski je promenjen i treći član statuta. Umesto formulacije da se teritorija APV sastoji od geografskih oblasti: Bačke, Banata i Srema, u novi tekst statuta uneta je bitno drugačija formulacija iz predloga zakona, prema kojoj „teritoriju APV čine teritorijalne jedinice lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima (Bačka, Banat i Srem), utvrđene zakonom". U istom članu statuta bio je propisan „autonomni" način promene teritorije APV, bez navođenja ustavne formulacije(član 182) da se to pitanje uređuje u skladu sa zakonom. Sada je formulacija statuta bitno promenjena, odnosno usklađena sa predlogom zakona koji u celini, u skladu sa Ustavom, uređuje postupak promene teritorije APV.
Sledeća, s razlogom osporavana kao neustavna statutarna odredba odnosila se na „međunarodni subjektivitet" APV. Naime, statutom je bilo predviđeno da APV zaključuje međunarodne ugovore u oblastima iz svoje nadležnosti i da može osnivati predstavništva u regionima Evrope i u Briselu. Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti APV (član 3) predviđeno je ono što piše u Ustavu, to jest da APV sarađuje sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država, u okvirima spoljne politike Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije. A zatim sledi formulacija da APV „zaključuje međuregionalne sporazume u okviru svoje nadležnosti". Najzad, predlog zakona predviđa da APV „može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona i u okviru svoje nadležnosti može osnovati predstavništva u regionima Evrope, odnosno u Briselu, ali u skladu sa zakonom i statutom". Takođe je bitno izmenjena statutarna odredba da APV donosi pokrajinske skupštinske odluke „koje imaju značaj zakona na teritoriji APV". Sada je to rešenje usklađeno sa Ustavom (član 185), koji predviđa da autonomna pokrajina o pitanjima iz svoje nadležnosti donosi odluke i druga opšta akta, naravno bez „značaja zakona".
Statutarno rešenje o izvornim prihodima APV takođe je suštinski promenjeno. Umesto formulacije da APV svoje izvorne prihode samostalno utvrđuje i naplaćuje u skladu sa zakonom i pokrajinskom skupštinskom odlukom, novo statutarno rešenje, koje je usklađeno sa Ustavom (član 184) i sa predlogom zakona, glasi: „Vrste i visina izvornih prihoda APV određuju se posebnim zakonom". Takođe je izostavljena nadležnost APV da dodeljuje pokrajinska odlikovanja, jer je zakon isključio tu mogućnost. Najzad, u skladu sa predlogom zakona, u statut je uneto rešenje da je Novi Sad „glavni, administrativni centar i sedište organa APV", umesto ranije formulacije da je „glavni grad APV", s tim što treba izbrisati „greškom" zadržani naslov „glavni grad APV". Realno, šteta je što je u statutu ostala vlada (pokrajinska vlada) kao izvršni organ APV. Ne zato što je to formalno protivustavno rešenje, već zato što je taj naziv tradicionalno vezan za državu. A posebno zbog asocijacije na status APV iz Ustava od 1974. koji je i faktički i pravno značio „državu u državi".
Posle dugotrajne, politički svesno izazvane i opasno potpirivane krize od strane nekoliko tzv. autonomaških stranaka, sada je bitno da su sva ključna statutarna rešenja o statusu i nadležnosti APV usklađena sa Ustavom i zakonom. Drugim rečima, da je statut APV „ustavljen", a autonomaška politička bujica vraćena u ustavno korito. Do sledeće prilike.
