Izvor: B92, 22.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
USKORO RASPRAVA O KLINTONOVOJ ODGOVORNOSTI ZA SREBRENICU?
Vasington -- Tokom vikenda je u koloni demonstranata ispred sedista Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke vidjeno i nekoliko zena u crnini s transparentima na kojima je pisalo "Setite se Srebrenice". Taj protest ostao je uglavnom nezapazen, ali to tesko da ce biti i sa inicijativom kongresnog Komiteta za medjunarodne odnose koji, kako se saznaje, priprema raspravu o odgovornosti Klintonove administracije zbog nepreduzimanja "potrebnih mera" u sprecavanju pogroma bosnjackog stanovnistva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srebrenice, jula 1995. Povod za angazovanje kongresnog Predstavnickog doma predstavlja deo stalne kampanje da, kad god je to moguce, bude dezavuisana predhodna administracija. Konkretan povod za koriscenje i "slucaja Srebrenica" u te svrhe donela su sve prisutnija reagovanja u javnosti na proslonedeljnu senzaciju iz Holandije, gde je "jedna zapadna, demokratska vlada podnela ostavku zbog toga sto se drzala kao pasivan posmatrac u genocidu koji su oruzane snage bosanskih Srba sprovele nad muslimanskim stanovnistvom Srebrenice". Koliki je stepen posredne i neposredne odgovornosti za srebrenicku tragediju tadasnje Vlade SAD, koja je bila jedan od predlagaca rezolucije Saveta bezbednosti o pretvaranju Srebrenice u "zonu bezbednosti" koju ce stititi medjunarodne snage? "Predstavnici Klintonove administracije bili su svesni opasnosti napada srpskih snaga na Srebrenicu i ostale 'bezbednosne zone' u Bosni", kaze tim povodom Samanta Pauer, autor knjige "Amerika i godine genocida". "Stavise, neki od njih privatno su izrazavali nadu da ce teritorija koju su drzali muslimani potpuno pasti u srpske ruke, jer bi to, kako su racunali, olaksalo podelu Bosne, cemu se tezilo u nekim krugovima". Raspoloziva dokumenta iz vasingtonskih arhiva pokazuju da su u julu 1995. nadlezni u Stejt departmentu, Pentagonu i Kongresu bile upoznati s cinjenicom da je, pod komandom generala Mladica, u Srebrenici pocelo izdvajanje muskog stanovnisstva, kao i da je pripadnicima holandskih snaga iz sastava UN bilo onemoguceno da nadgledaju njihovu navodnu evakuaciju. U Vasington su tih dana stizali pozivi iz Sarajeva da avijacija NATO bude angazovana na sprecavanju Mladicevog masakra, a u jednoj informaciji, od 19. jula 1995, tadasnjeg pomocnika drzavnog sekretara za ljudska prava Dzona Sataka, govori se o "verodostojnim izvestajima o masovnim pogubljenjima muskog stanovnistva i kidnapovanju i silovanju bosnjackih zena u podrucju Srebrenice". I pored svega toga, na brifinzima u Stejt departmentu bilo je saopstavano domacim i stranim novinarima da SAD nemaju "odlucujucu ulogu" u trazenom reagovanju na zlocine u Srebrenici.
"Kad su UN 1998 vodile istragu o Srebrenici, istrazioci navode da nadlezni iz Klintonove administracije uopste nisu odgovarali na njihove telefonske pozive. Uspevali su da stupe u kontakt samo s funkcionerima najnizeg ili nesto viseg nivoa od kojih, prakticno, nista nije moglo da se sazna. Holandski istrazioci, koji su pripremali izvestaj o Srebrenici, takodje se zale da su u Vasingtonu bili suoceni sa istovetnim zidom cutanja", pise "Vasington post". Pozivajuci Busovu administraciju da bude prekinuta ta zavera cutanja i da SAD ponesu svoj deo odgovornosti za masakr u Srebrenici, list zakljucuje: "Sledeci primer Holandjana i utvrdjujuci cinjenice kako su i zasto SAD odlucile da okrenu glavu od najveceg genocida u Evropi u poslednjih 50 godina, Busova administracija ima jedinstvenu priliku da se osvrne unazad kako bi mogla da krene napred. Holandija je pocela da se preispituje jer su njeni vojnici bili u Srebrenici. Za SAD, tadasnja udaljenost od mesta zlocina ne predstavlja alibi, vec razlog za stid".
