Izvor: Danas, 15.Maj.2015, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Beogradu 1.100 klizišta
Čak 30 odsto teritorije Srbije podložno je klizanju ili nekoj vrsti odrona terena, ugroženo je oko 40.000 lokacija, a samo u Beogradu postoji više od 1.100 klizišta. Za njihovu sanaciju potrebno je oko 11 milijardi evra, rečeno je na jučerašnjem regionalnom skupu, gde je najavljen početak projekta "Usklađivanje podataka o klizištima i obuka opština za njihovo praćenje", vrednog 3,4 miliona evra, koje je donirala Vlada Japana.
- Krajem maja 2014. godine u našoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se aktivirao veliki broj klizišta. Štete su ogromne i uzrokovale su čak i raseljavanje delova naselja. U Beogradu, u urbanom delu grada najugroženija su područja naselja Karaburma, Mirijevo i delovi Zvezdare, a u obodnim delovima Obrenovac, Grocka i Lazarevac. Jedno od najvećih klizišta na Balkanu, a možda i u Evropi, je klizište u naselju Umka - kazao je Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika, i dodao da je Grad formirao i Koordinacioni tim za praćenje stanja na klizištima na teritoriji Beograda.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić naveo je da su štete od elementarnih nepogoda u Srbiji sve veće, bilo da je reč o klizištima, odronima, urušavanju obala rečnih korita ili klimatskim promenama.
- Od prošlogodišnjih poplava u Srbiji štete iznose nekoliko stotina miliona evra, a štete od poplava 2006. oko 30 miliona evra - kazao je Antić i dodao da bi novac potreban za sanaciju klizišta mogao da se obezbedi iz domaćih izvora i stranih donacija, ali da Srbija nema izrađene projekte i sanacione planove.
S obzirom na sve učestalije rizike od elementarnih nepogoda, uključujući i pojavu klizišta, Ministarstvo rudarstva i energetike sa raznim institucijama u zemlji pokušava da da sistemski odgovor na prevenciju tih pojava, rekao je Antić. On je najavio izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojima će preciznije biti definisan pojam i rizik od klizišta, a biće izrađena i baza podataka i karta klizišta.
- Neophodno je institucionalno, kadrovsko i informaciono tehnološko jačanje institucija koje se bave problemom klizišta, kao i to da se jasno definiše u čijoj su ona nadležnosti, jer je ta problematika podeljena između nekoliko nadležnih ministarstava i institucija što otežava rešenje problema - dodao je Antić.
Projekat "Usklađivanje podataka o klizištima i obuka opština za njihovo praćenje: BEWARE (Beyond landslide WAREness), biće bitan sistemski i stručan odgovor za rešenje problema klizišta. Projekat sprovode Geološki zavod Srbije i Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, a uz pomoć Vlade Japana i Kancelarije UNDP u Srbiji. Trajaće do februara sledeće godine, a obuhvatiće istraživanje klizišta u Srbiji, snimanje terena, procena i mapiranje rizika, analiza isplativosti projekata sanacije klizišta, izrada katastra klizišta, kao i obuka namenjena lokalnim samoupravama za sistematsko praćenje klizišta.
