Izvor: B92, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužioci traže doživotnu kaznu
Hag -- Tužioci Haškog tribunala zatražili su dožuvotnu kaznu zatvora za penzionisanog generala Vojske RS Dragomira Miloševića.
U završnoj reči, tužilac Stefan Vespi tvrdio je da je tokom suđenja dokazano da je general Milošević kriv za sistematsku kampanju snajperskih i artiljerijskih napada na civilno stanovništvo Sarajeva, uključujući i drugi atak na pijacu Markale, sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK) VRS oko grada, između avgusta 1994. i aprila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1995. godine.
Tadašnji komandant SRK VRS u četiri tačke je optužen za zločine protiv čovečnosti - ubistva i nečovečna dela, a u tri tacke za kršenja zakona i običaja ratovanja - protivpravno terorisanje civila i napade na civile.
Tužilac Vespi rekao je da je dokazima potvrđeno da je stanovništvo Sarajeva - ne samo u periodu navedenom u optužnici, već tokom 44 meseca od 1992. bilo na meti neprekidnih i namernih napada sa položaja SRK za koje nije bilo vojne potrebe.
Tu kampanju započeo je kao komandant SRK general Stanislav Galić, koga je Tribunal već pravosnažno osudio na doživotni zatvor, podsetio je Vespi, a u leto 1994. nastavio ju je general Milošević.
"Bilo je to bezumno kažnjavanje stanovnika Sarajeva za nešto što se događalo u drugim krajevima BiH", kazao je tužilac.
"Niko od civila u Sarajevu nije znao da li će biti sledeća meta", naglasila je tužiteljka Kerolajn Edžerton, tvrdeći da je širenje užasa među civilima "namernim uskraćivanjem njihove sigurnosti" bio glavni, politički motivisani, cilj kampanje napada VRS.
Zastupnici optužbe tvrdili su da su van svake sumnje dokazali i odgovornost generala Miloševića za masakr civila na pijaci Markale, 28. avgusta 1995.
Naučno verifikovani dokazi izvedeni tokom suđenja pokazali su, prema tužiocima, da je minobacačka granata koja je tog dana ubila više od 40 civila, a ranila oko 70 građana, bila ispaljena sa položaja VRS na planini Trebević.
Argument odbrane da je general Milošević toga dana bio na lečenju u Beogradu i da je komandu prepustio svom zameniku, po optužbi, ne oslobađa ga odgovornosti, budući da je o događaju bio obavešten kad se vratio, a ništa nije preduzeo da počinioce pronađe i kazni.
Tužioci su tvrdili da je u vreme Miloševića kao zapovednika SRK situacija za civile u gradu postala gora nego kada je komandant Korpusa bio general Galić.
Kao jedan od dokaza za to, optužba je citirala naredbu Miloševića da se na grad ispaljuju "modifikovane avio-bombe", veoma neprecizne i sa velikom razornom moći.
Tužilac Vespi je odbacio i tvrdnju Miloševićeve odbrane da su vlasti u Sarajevu namerno smeštale vojne ciljeve u civilna područja kako bi optužile VRS za napade na civile, predočavajući iskaze svedoka da su ataci na civile bili najžešći kada vojnih dejstava nije ni bilo, kao i da su komande Armije BiH u gradu ostale netaknute.
Po Vespijevim rečima, general Milošević bio je dužan da naredi obustavljanje napada uvek kada je znao da bi civili u gradu mogli biti ugroženi, a on to nije učinio.
"Sarajevsko-romanijski korpus nije snajperisao i granatirao vojsku... Naprotiv, sistematski i namerno je napadao područja u kojima su bili civili", rekao je tužilac Vespi, uz opasku da su, u tom smislu, akcije ABiH "nisu relevante" i da nisu mogle biti opravdanje da se puca na civile.
Prema optužbi, moć generala Miloševića da kontroliše snajperske napade na civile potvrđena je i time što su oni gotovo prestali pošto je u leto 1994. on potpisao takozvani antisnajperski sporazum sa predstavnicima ABiH.
Odbrana generala Miloševića završnu reč će izložiti sutra.
General Milošević predao se Tribunalu 3. decembra 2004. U prvom pojavljivanju pred sudijom, četiri dana kasnije, izjavio je da nije
kriv za zločine za koje je optužen.
Suđenje generalu Miloševiću počelo je 11. januara ove godine, a tužioci su izvođenje dokaza završili u maju.
