Izvor: Southeast European Times, 25.Feb.2011, 00:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska podeljena oko bliskoistočnih protesta
Nemiri su izbili širom Bliskog istoka, a Turska je oprezna u pogledu pružanja podrške.
24/02/2011
Justin Vela za Southeast European Times iz Istanbula – 24.2.2011
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan prvi je lider u Evropi i na Bliskom istoku koji je pozvao bivšeg egipatskog diktatora Hosnija Mubaraka da posluša zahteve svog naroda i da se povuče. Međutim, od tada je reakcija Turske na sve veći broj demonstracija širom Bliskog istoka i Afrike ograničenija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
"Ne možemo da žrtvujemo bezbednost za slobodu ili slobodu za bezbednost. Libija treba da izbegne nasilje i žrtve i uspostavi javni red kako bi se sprečile ove vrste sukoba i eskalacija tenzija", rekao je turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu, javili su lokalni mediji.
Tokom posete Teheranu prošle nedelje, kada su se opozicioni demonstranti sukobili sa snagama bezbednosti, turski predsednik Abdulah Gul pozvao je bliskoistočne vlade da slušaju zahteve svojih naroda -- ne pominjući direktno Iran.
Manje glasna podrška Turske građanima koji traže slobodu i demokratiju od autokratskih vlasti u Libiji i Iranu pokazuje da je, mada su nemiri vezani za slične razloge, svaka zemlja drugačija i da Turska mora da odredi prioritete kada su u pitanju njeni interesi.
Trgovina Turske sa Libijom u prošloj godini procenjuje se na 2,4 milijarde dolara. Turske firme imaju u Libiji projekte u vrednosti oko 15,3 milijarde dolara -- sa 25.000 zaposlenih -- većinom u građevinskom sektoru. Turska i dalje pokušava da izvrši repatrijaciju svojih građana, nakon što avionu koji je trebalo da preveze grupe ljudi izvan zemlje nije data dozvola za sletanje.
"Ako Turke drže kao taoce, prvi prioritet je da se oni vrate", kaže Soli Ozel, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bilgi. "Ako će se vaši principi naći na putu, onda suspendujete svoje principe i usredsredite se na izvlačenje svojih građana iz zone sukoba".
Tursku politiku prema Iranu je teže objasniti. Nivo trgovine zemlje sa Iranom trenutno se procenjuje na 10 milijardi dolara. Zemlja je drugi najveći snabdevač Turske energijom, posle Rusije. "Zabrinutosti da se ne ugroze ekonomski odnosi postoje ", rekao je Ozel.
Međutim, Gulova izjava u Teheranu prošle nedelje bila je adekvatna, dodao je on.
"Ako ste u Iranu i stojite do predsednika i verskog lidera i kažete ono što je Gul rekao, zaista ne mislim da morate da precizirate o kojoj zemlji govorite. To nije baš prikladno kada ste gost".
Čak i pre nemira, odnosi Turske sa Libijom i Iranom bili su puno drugačiji nego sa Egiptom.
Trgovina Turske sa Egiptom trebalo je, kako se očekivalo, da se poveća sa 3,2 milijarde dolara u 2009. na 5 milijarde dolara u 2011. godini. Turske investicije u Egiptu procenjuju se na oko 3 milijarde dolara.
Prema Ozelu, Egipat je takođe nezadovoljan zbog jačanja profila Turske u regionu i njenog aktivnog učešća u, kako su Egipćani to možda videli, arapskim poslovima. "Saradnja je bila na distanci", rekao je Ozel.
Nastavak na Southeast European Times...
