Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Mar.2012, 10:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turska, evropska Kina

PARIZ -

Osamnaesta ekonomija sveta Turska, koju ponekad nazivaju i evropskom Kinom, predstavlja ekonomsku i političku sponu Istoka i Zapada.

Turska je pre dve nedelje promovisala simbol svoje monete lire, koji podseća na sidro, znak uspeha i napretka, što je, uostalom i odlika njene ekonomije u proteklih deset godina, prokomentarisali su francuski elektronski mediji.

Privredni rast Turske u 2011. iznosio je osam odsto, dok ta cifra za >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Evropsku Uniju nije prešla 1,5 odsto.

Bruto domaći proizvod (BDP) osamnaeste ekonomske sile u svetu po glavi stanovnika porastao je sa 8.255 dolara koliko je iznosio u 2003, na 13.577 dolara.

Stopa nezaposlenosti u ovoj zemlji prošle godine kretala se oko 9,8 odsto, odnosno dva odsto manje nego prethodne godine.

Njen javni dug iznosio je u prošloj godini 39,8 odsto BDP, dok je on za EU dostigao vrednost od 82,2 odsto.

Za razliku od Kine i Južne Koreje, Turska nije bila u tolikoj meri pogođena američkom krizom, ali posledice dužničke krize u zoni evra imaće daleko veći uticaj.

"Turska je brod koji se kreće u punoj brzini i potrebno je dosta vremena da bi se on zaustavio", tvrde, međutim, francuski ekonomski analitičari.

Ankara je pre deset godina 14 odsto izvoza ostvarivala u zemljama Bliskog istoka u Severne Afrike, a danas je on povećan na 20 odsto.

Gubitak izvoznog tržišta u Libiji i Siriji, Turska je nadoknadila preusmerenjem na druge destinacije kao što su Tunis i Egipat.

Obim robne razmene sa Saudijskom Arabijom je obećavajući, mada, pravi trgovinski "bum" predstavlja susedni Irak čije su narudžbine od Turske u prošloj godini povećane za 38 odsto.

Ipak, ova nova tržišta, ne mogu se ni po veličini, ni po finansijskim kapacitetima, meriti sa evropskim, jer je potrebno još dosta vremena da bi se izbrisale posledice "arapskog proleća".

Turska je u prošloj godini u EU ostvarila 46 odsto ukupnog izvoza. Smanjeni obim izvoza zabeležen je sa Portugalijom i Slovačkom.

U prezaduženu Grčku, uprkos svemu, izvezeno je sedam odsto više robe, a u Italiju za čitavih 21 odsto.

Prema predviđanjima, izvoz Turske u EU u 2012. biće smanjen s obzirom, na prognozu privrednom rast dvadesetsedmorice ravnom nuli.

Uprkos krizi, turska roba, srednjeg kvaliteta, dobro se prodaje na evropskom tržišitu, posebno električni uređaji za domaćinstvo ili televizori marke "Beko".

Turska privreda ima jako utočište i na domaćem tržištu velikog kapaciteta od 74,7 miliona stanovnika, ali ono što se svakako mora promeniti jeste nedovoljno poverenje domaćih investitora i samih građana koji nerado ulažu svoju ušteđevinu u domaće banke.

Evropske investicije u ovu zemlju predstavljaju 75 odsto stranih investicija, a SAD i zemalja zaliva po 6,1 odsto.

Turska orijentisanost ka Evropi, bar kad je u pitanju ekonomija, više je nego očigledna, što Starom kontinentu, svako može samo da ide u prilog, zaključili su francuski mediji.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Kinu uništava razlika sela i grada