Izvor: Blic, 23.Okt.2009, 06:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragači po dnu mutnih voda
Zaveden turističkim razglednicama i naučnopopularnim emisijama, čitalac će na pomen „ronilaca" sebi predstaviti tihi plavi beskraj. Kakva greška kad je reč o pripadnicima Ronilačkog centra Žandarmerije!
- Tamo gde mi radimo, nekada je vidljivost manja od deset centimetara. Kad s lampom vidimo metar ispred sebe, kažemo da je vidljivost „ekstra dobra" - kaže major Aleksandar Kikoš i objašnjava:
- Imamo tri tima koja deluju na svim vodama i priobalju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji, osposobljena da samostalno i zajednički intervenišu. Prvi tim je ronilačko-interventni i angažuje se za najopasnije akcije hapšenja, pratnju opasnih tereta, kontradiverzioni pregled objekata... Drugi obavlja traganje za telima utopljenika i predmetima kojima je izvršeno krivično delo, kao i za njihovim vađenjem, dok nautički tim patrolnim čamcima pruža logističku podršku i kontroliše prostor na kome delujemo"
U slučaju zločina, kaže major Kikoš, treba u roku od 48 sati, koliko po zakonu traje pritvor, naći predmet kojim je zlodelo učinjeno, i to se smatra „službenom hitnošću", ali je teža „ljudska hitnost", kad se tela utopljenika traže. Jer, sve dok utopljenog pod vodom ne nađu, postoji nada: da ga je matica izbacila, da su očevici pogrešili... ili vera u čudo.
Akcije ove jedinice naređuje direktor policije MUP, a njeni pripadnici u stalnoj su pripravnosti, na dvanaestočasovnom dežurstvu.
Stariji vodnik Veroljub Miodragović šef je drugog ronilačkog tima:
- U vodi je potpuni mrak, koji često ne možemo ni reflektorima da razbijemo - zbog čestica mulja u vodi ronilačka lampa ima isti efekat kao farovi automobila u magli, pa uspeh akcije zavisi od strpljenja i sposobnosti ronilaca. Zato smo prinuđeni da pipanjem pretražujemo dno - kaže.
U praksi, u vodi, to otprilike izgleda ovako: po dnu se, poprečno u odnosu na teren koji se pretražuje, razapne uže, i ronilac, vođen njime, prepipava teren. Kad dođe do kraja, konopac se pomera dvadesetak centimetra napred, pa se postupak ponavlja, i tako" dok se potraga ne okonča.
Članovi njegovog tima, kaže Miodragović, u bazenu treniraju sa maskama u kojima su crne najlon kese. Ali, mrak je najmanji problem. Ronioce pod vodom ugrožavaju grane, stene, struje i vrtlozi, niska temperatura" Dešava se da je voda toliko hladna da se smenjuju na dvadesetak minuta.
Dodatno opterećenje, naravno, predstavlja i priroda posla: svojevremeno su tragali za delovima tela mališana i njegovog ujaka iz Banovaca koje je ubio poremećeni Danijel Jakupek - našli su odsečenu šaku i glavu; vadili su tela iz autobusa koji je sa Žabaljskog mosta sleteo u Tisu; iz rudarske jame duboke 300 metara izvukli su telo stradalog rudara" Praktično, u svakoj vesti iz crne hronike u kojoj se pominje voda, nalaze se i oni.
- Onog trenutka kad telo iznesemo na obalu, mi pakujemo opremu i odlazimo, prepuštajući istragu kolegama iz drugih službi. I od tog trenutka se trudimo da obavljeni posao zaboravimo - kaže major Kikoš.
Pripadnici Ronilačkog centra Žandarmerije imaju beneficirani staž kao i drugi policajci, a ni plate im, kažu, „nisu loše". Ali, ne može se roniti do penzije. Neki ostaju u jedinici kao instruktori, neki odlaze na druge poslove u MUP" ne postoji neki poseban program za ronioce Žandarmerije kad dođu u godine u kojima više ne mogu da zadovolje vrlo visoke psihičke i fizičke kriterijume.
Uprkos složenosti poslova koje obavljaju, u Ronilačkom centru Žandarmerije za osamnaest godina postojanja nije bilo nesreće sa najtežim ishodom.
Međutim, oni još uvek nema sonare - uređaje koji lociraju krupnije predmete u vodi.
- Sonari su veoma dragoceni kada tragamo za telima utopljenika, jer se tim uređajima potraga obavlja mnogo brže. Sonari su nam neophodni i nadamo se da ćemo ih uskoro dobiti - kaže major policije Aleksandar Kikoš.
U kombinaciji sa prenosnim kompjuterom, posada u čamcu imala bi kompletnu sliku dna, onog istog koje se sada prepipava rukama. Ceo takav komplet ne košta više od 70.000 evra, koliko i jedan bolji automobil.
