Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jul.2009, 00:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toranj na Avali do kraja leta
BEOGRAD - Avalski toranj, jedan od zaštitnih znakova glavnog grada, srušen 1999. godine u NATO bombardovanju, posle više od dve godine izgradnje ponovo će biti otvoren za posetioce početkom jeseni.
O značaju tornja, pre svega, u simboličkom smislu, govori i činjenica da se, od 2003. godine, hiljade građana odazvalo akciji prikupljanja sredstava za njegovu obnovu, koju je podržalo i oko 500 umetnika, javnih ličnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i nosilaca najviših državnih funkcija, kazao je Tanjugu inicijator i urednik akcije "Izgradimo toranj na Avali" Miloš Bato Milatović.
Srpski narod obnavlja svoje simbole
Prema njegovim rečima, izgradnja tornja "dokaz je da srpski narod može da obnovi svoje simbole, pokaže da vidi budućnost i da želi da živi sa Evropom u jednoj boljoj budućnosti".
"Ovaj feniks ostaće, duboko sam uveren, kao ostavština za budućnost, na radost svih građana Srbije i Beograda", kazao je Milatović.
Prema njegovim rečima, za uspeh akcije obnove tornja zaslužan je Odbor za izgradnju, koji čine predstavnici Vlade Srbije, predstavnici grada Beograda, Saobraćajnog instituta CIP, ali i Radio-televizija Srbije, Udruženje novinara Srbije i mnogobrojni pojedinci.
Na projektu izgradnje novog tornja radilo je više od 50 inženjera različitih struka, kazao je generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović i dodao da je za sve njih to bila neprocenjiva prilika da "učestvuju u izgradnji jednog specifičnog objekta - remek dela".
To je neponovljiva prilika jer se "za sličnim objektima u nekoliko sledećih generacija najverovatnije neće ukazati potreba", kazao je on.
Avala za Beograd što i Ajfelov toranj za Pariz
Ignjatović je istakao da je ponosan što je Saobraćani institut, na čijem je čelu, bio deo obnove tornja i dodao da je "zadovoljstvo utoliko veće što se vratio simbol grada - Avalski toranj je za Beograd ono što je za Pariz Ajfelov toranj".
Upravo zbog značaja tornja svake sedmice davani su izveštaju o napretku radova, nekada je napredak bio merljiv desetinama centimetara, nekad iznosio pola metra ili više, ali je pred nama objekat koji je gotovo završen, a građani su njegov napredak pratili svakodnevno, rekao je on.
Na izgradnju novog tornja utrošeno je 5.000 metara kubnih betona, oko 500 tona armature, a objekat će, kako je kazao Ignjatović, na 120. metru imati restoran površine 100 metara kvadratnih, vidikovac sa koga se pruža pogled na ceo grad na visini od 124 metra, a sa antenskim stubom dostići će visinu od 204,57 metara, odnosno metar više nego stari.
Ignjatović je istakao da će na taj način toranj ponovo postati najveća građevina na Balkanu, građena po najvišim svetskim standardima, sa dva lifta koja će posetioce prevoziti do vidikovca brzinom od tri metra u sekundi.
U cilju bezbednosti materijali na tornju su nezapaljivi, te ne postoji mogućnost izbijanja požara, kazao je direktor CIP-a i dodao da je toranj projektovan tako da izdrži i neke od najvećih seizmičkih izazova od 9,3 stepeni Merkalijeve skale.
Značaj ovakvog objekta nije samo simbolički i turistički, kazao je Ignjatović, dodavši da je u telekomunikacionom smislu toranj izuzetno važan, kako za televizijske kuće, tako i za policiju i vojsku.
Oštra zima usporila radove
"Tokom rušenja i uklanjanja ostataka vodili smo računa o životnoj sredini, o tome da ne narušimo izgled planine, ogromne mašine na licu mesta su drobile ostatke i vadile armaturu, a veliki deo tog materijala iskorišćen je za posipanje puteva u podavalskim selima", kazao je Ignjatović.
Najveće prepreke radovima na izgradnji predstavljali su vremenski uslovi, obilne padavine, jake zime, udari vetrova, ali i pored svih nepredvidivih poteškoća ni jedan radnik tokom izgradnje tornja nije povređen, kazao je Milatović.
Direktor gradilišta Mirko Popović kazao je da su vremenski uslovi izuzetno otežavali izgradnju tornja, koji je već zbog svoje specifičnosti iziskivao značajnu domišljatost i kreativnost.
Oštra zima uveliko je usporila radove, kazao je on i dodao da je sa pojavom toplijeg vremena gradilište u stalnom posmatranju neba, jer zbog visine na kojoj se nalazi kran i najmanji oblaci mogu doneti udare groma.
Uprkos svim poteškoćama, novi toranj je u završnoj fazi izgradnje, postavljaju se delovi antenskog stuba, završavaju radovi na unutrašnjosti, restoranu u gondoli, kazao je Popović.
Novi toranj - replika je starog i, prema rečima Milatovića, ni na koji način ne ugrožava autorsko delo arhitekata Uglješe Bogunovića, Slobodana Janjića i konstruktora Milana Krstića.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
