Izvor: Southeast European Times, 16.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teška godina pred Bugarskom

Bugarska bi ovog leta dva puta trebalo da održi izbore, ali birače više interesuju ekonomski problemi nego glasanje. I dok je potrebno ubrzati reforme da bi se ublažio efekat globalnih finansijskih teškoća i gasne krize, Sofija takođe mora da pojača borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala da bi izbegla sankcije EU.

16/02/2009

(Razni izvori)

Bugarski glasači biće pozvani na birališta dva puta ovog leta: prvo da izaberu predstavnike svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zemlje u Evropskom parlamentu (EP), a zatim da izaberu poslanike sopstvene skupštine.

Ipak, oni smatraju da će izbori imati manji uticaj na razvoj zemlje ove godine od svetske ekonomske krize i zamrzavanja miliona evra pomoći EU Bugarskoj prošle godine, ako je verovati rezultatima najnovije ankete sofijske agencije za istraživanje javnog mnjenja Alpha Research.

Anketa obavljena u prvoj polovini decembra ustanovila je da su Bugari manje optimistični u svojim očekivanjima o ekonomskoj situaciji u zemlji nego što su bili godinu dana ranije. Kombinovane dve trećine ispitanika izjavilo je da će 2009. godina biti gora - 32 odsto - ili ista 34 odsto. Trideset i tri odsto smatra da će biti bolje nego prošle godine, što je manje nego u sličnoj anketi krajem 2007, kada je takvo mišljenje imalo 42 odsto ispitanika.

I dok su Bugari nešto optimističniji kada je reč o njihovoj ličnoj dobrobiti ove godine, najveće brige su im inflacija, mogući gubitak prihoda i posla i druge ekonomske teškoće zbog svetske finansijske krize.

Početna reakcija vlade na krizu bilo je negiranje da će imati značajan efekat na privredu, navodeći kao argument visoki ekonomski rast zemlje, opipljiv višak u budžetu i devizne rezerve. Stručnjaci su, međutim, upozorili da nema mesta samozadovoljstvu i pozvali vlasti da razmotre mere da se ublaže eventualni negativni efekti globalne krize.

MMF je procenio da bi BDP mogao da padne sa 6,25 odsto u 2008. na oko 2 odsto ove godine i da će ionako niske direktne strane investicije verovatno dodatno opasti.

"Javne finansije su u dobrom stanju, pošto postoji jedan od najviših fiskalnih suficita u Evropi. Pored toga, bilansi stanja centralne banke i vlade su jaki, sa velikim deviznim i fiskalnim rezervama", saopštio je MMF 15. decembra, ali je upozorio i na "veliku ranjivost privatnog sektora".

Mnogi strahuju da će zbog finansijske krize izgubiti posao. [Geti Imidžis]

Građevinska i prerađivačka industrija, kao i drugi sektori, na kraju su prvi osetili krizu i tročlana vladajuća koalicija, predvođena Bugarskom socijalističkom partijom (BSP), priznala je da zemlja neće moći da preživi svetsku krizu bez posledica. Najgori udar očekuje se na proleće, smatraju stručnjaci. Bez posla bi moglo da ostane više od 50.000 ljudi.

Sporost vlade u sprovođenju reformi radi ublažavanja efekata krize ljuti građane. To samo doliva ulje na vatru sveprisutnog nezadovoljstva građana činjenicom da država ne uspeva da iskoreni korupciju na visokim položajima i organizovani kriminal, što je bio glavni razlog za odluku EU u julu mesecu da zamrzne gotovo 500 miliona evra pomoći Bugarskoj, kao i za nepovratni gubitak 200 miliona evra te pomoći u novembru. Mnogi analitičari kažu da bi ove godine još sredstava EU moglo da bude izgubljeno, pošto mere koje je vlada obećala da će sprovesti nisu pokazale bitne rezultate.

U 2008. godini Bugarska je i dalje bila najsiromašnija članica EU, a rangirana je na prvom mestu najkorumpiranijih zemalja od 27 članica EU, na listi objavljenoj u okviru godišnjeg Globalnog izveštaja o korupciji organizacije Transparensi internešenel.

Poverenje građana u najvažnije državne institucije prilično je nisko. U decembru, samo 10 odsto građana podržavalo je vladu, sedam odsto parlament, a sudove i tužilaštvo između 12 i 14 odsto, prema istraživanju agencije Alpha Research. Ekonomski strahovi, nizak stepen poverenja u institucije i političke podele mogle bi da ponovo aktiviraju pritajene tenzije i izazovu naglu promenu u percepcijama građana, upozorila je ta agencija na kraju godine, u kojoj je održan niz štrajkova i protesta metalaca, seljaka i drugih radnika.

Da stvar bude gora, isporuke ruskog prirodnog gasa Bugarskoj, koje stižu preko Ukrajine, prekinute su 6. januara zbog eskalacije rusko-ukrajinskog spora oko plaćanja, sve to usred jedne od najhladnijih zima proteklih godina. Bez alternativnih ruta za neometani protok isporuka gasa Bugarskoj, koja gotovo u potpunosti zavisi od uvoza iz Rusije za zadovoljenje svojih potreba, ekonomiju i građane Bugarske teško je pogodila nova kriza. Nestašica gasa izazvala je rekordnu potrošnju struje.

Deset dana od početka krize, premijer Sergej Stanišev naredio je da počnu pripreme za ponovno otvaranje jednog od četiri reaktora od 440 megavata, koji potiču još iz vremena Sovjetskog saveza, u nuklearnoj centrali u Kozloduju, koje je Bugarska pristala da ugasi da bi 2007. godine bila primljena u EU. Stanišev je, međutim, naglasio, da će reaktori biti pokrenuti samo ako se gasna kriza oduži i ako Brisel odobri takav potez.

I predsednik Georgi Prvanov pozvao je na ponovno otvaranje zatvorenih reaktora u Kozloduju, naglasivši u svom godišnjem govoru o nacionalnoj bezbednosti 16. januara da Sofija ne želi da izazove "sukob oko nuklearne energije" sa EU, čiji će pristanak biti teško dobiti, smatraju analitičari.

Premijer Sergej Stanišev naredio je da počnu pripreme za ponovno otvaranje jednog od četiri reaktora u nuklearnoj centrali u Kozloduju. [Geti Imidžis]

Prvanov insistira da se o tom pitanju raspiše referendum.

Međutim, sve nezadovoljniji građani zalažu se za referendum o drugim pitanjima pred izbore koji treba da se održe na leto. Mnogi žele da glasaju o zameni postojećeg proporcionalnog sistema i stranačkih lista većinskim sistemom. Zagovornici te ideje kažu da će rezultat narednih parlamentarnih izbora biti isti neefikasni politički model ako se sadašnji sistem glasanja ne ukine.

Međutim, većina postojećih poslanika verovatno ne bi ponovo bili izabrani ako se uvede većinski sistem. Izgledi da dobiju podršku za raspisivanje referenduma o tom pitanju su više nego tanke.

Ipak, 60 odsto građana sa pravom glasa izrazilo je nameru da izađu na predstojeće parlamentarne izbore. Ipak, mnogi kažu da ne podržavaju nijednu od stranaka koje će se kandidovati.

Stranka desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) gradonačelnika Sofije Bojka Borisova, koja nema poslanike u postojećom sazivu parlamenta, i dalje se nalazi u vođstvu u anketama javnog mnjenja u decembru sa 20,9 odsto podrške birača. Staniševljeva BSP na drugom je mestu sa 15,5 odsto, a sledi nacionalistička stranka "Napad" sa 6,7 odsto. Iza njih su druge dve stranke iz koalicije koju predvodi BSP - turska stranka "Turski pokret za prava i slobode" i Nacionalni pokret za stabilnost i napredak, sa 6 odsto i 2,2 odsto.

Desna opozicija "Demokrate za jaku Bugarsku" i Savez demokratskih snaga uživaju podršku manje od dva odsto birača, pokazalo je istraživanje Alpha Research iz decembra. Analitičari kažu da bi partije imale znatno veće izglede da pređu cenzus od četiri odsto za ulazak u parlament, ako bi se udružile pred predstojeće izbore na leto. Nedavno formirana koalicija Napred, kako pokazuje anketa, male šanse da uđe u naredni saziv parlamenta.

Samo 29% anketiranih u decembarskom istraživanju Alpha Research smatra da su izbori za Evropski parlament "jako važni".

Nastavak na Southeast European Times...