Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Mar.2010, 09:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetski dan energetske efikasnosti

BEOGRAD, NOVI SAD - Danas se obeležava Svetski dan energetske efikasnosti, 5. mart, koji podrazumeva smanjenje gubitka energije bez narušavanja komfora, standarda života ili ekonomske aktivnosti i može se realizovati, kako u oblasti proizvodnje, tako i u oblasti potrošnje energije.

Tim povodom, pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije Vladan Karamarković upozorio je da se u Srbiji troši pet puta više energije po metru kvadratnom nego što bi trebalo, a u industriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << energetski intenzitet, koji predstavlja odnos specifične potrošnje energije i jedinice novostvorene vrednosti, tri puta veći.

Karamarković je podsetio da je Vlada usvojila podsticajne mere za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije i dodao da je u planu osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, u koji bi godišnje trebalo da se "slije" oko 25 do 30 miliona evra.

On je ukazao da se korišćenjem otpada u energetske svrhe može poboljšati energetska efikasnost za 20 do 30 odsto i dodao da ukupan potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji iznosi 3, 6 miliona tona ekvivalentne nafte, od čega samo potencijal biomase iznosi oko 2,6 miliona tona.

Karamarković je naveo primer da, ako bi svako domaćinstvo u Srbiji zamenilo samo dve sijalice štedljivim, supstitucija električne energije bila bi ravna snazi elektrane od oko 500 megavata, u koju je neophodno uložiti oko milijardu evra, dok je za kupovinu po dve štedljive sijalice u svim domaćinstvima u Srbiji neophodno oko 18 miliona evra. Vršilac dužnosti direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić izjavio je juče Tanjugu da je energetska efikasnost u Srbiji na nezadovoljavajućem je nivou, a stepen racionalnosti u potrošnji energije je veoma mali.

Kovačić je objasnio da se kao indikator energetske efikasnosti uzima energetski intenzitet, koji predstavlja odnos specifične potrošnje energije i jedinice novostvorene vrednosti, napominjući da je u različitim sektorima taj energetski intenzitet manji ili veći, ali da je on generalno u Srbiji veliki.

U Srbiji se, prema njegovim rečima, tek od 2004. godine, kada je osnovana Agencija, sistematski vodi računa o energetskoj efikasnosti, dok su se razvijene zemlje posvetile toj oblasti mnogo ranije, još sedamdesetih godina prošlog veka.

U sprovođenje mera energetske efikasnosti potrebno je da se sistematski uključe sve institucije društva, jer to nije samo posao državnih institucija, nego i svih drugih organa, opština, kompanija i svakog pojedinca, objasnio je Kovačić i dodao da energetska efikasnost industriju, građevinarstvo i komunalne delatnosti, kao što su javno osvetljenje ili grejanje.

Srbija je u sličnoj situaciji kao zemlje u okruženju po pitanju energetske efikasnosti, a malo zaostaje za zemljama istočne Evrope koje su 2004. godine ušle u Evropsku uniju i već su prihvatile direktive EU koje se odnose na tu oblast, ocenio je on.

Agencije za energetsku efikasnost će ove godine nastaviti sprovođenje druge faze projekta povećanja energetske efikasnosti u javnim zgradama u Srbiji, koja je vredna 30 miliona dolara i sufinansira se iz kredita Svetske banke.

"U 2010. godini u planu je projektovanje i izrada tehničke dokumentacije za oko 40 objekata u Srbiji, a sledeće godine se očekuju konkretni radovi na tim projektima", ukazao je Kovačić, posebno pomenuvši objekte Kliničkog centra u Nišu.

On je kazao da će Agencija ove godine, u saradnji sa vladom Španije, sprovoditi projekat vredan 204.000 evra za instaliranje fotonaponskih panela na tri škole u Srbiji - u Beogradu, Kuli i u Varvarinu - a da će biti instaliran i jedan solarni kolektor u Specijalnoj bolnici u Gornjoj Toponici kod Niša.

Potreba za štednjom energije toliko je važna da je Evropska unija zakonom regulisala da svi novi električni uređaji i aparati za domaćinstvo moraju imati oznaku energetskog razreda koji pokazuje njihovu prosečnu potrošnju električne energije. Iako domaća zakonska regulativa to ne zahteva, većina proizvoda i na našem tržištu ima te oznake.

Energestke nalepnice

Koliko energije troše naši električni aparati i kakve mere uopšte imamo u vezi sa načinom korišćenja energije, dva su pokazatelja koja definišu oblast energetske efikasnosti.

"To je u suštini pokazatelj kako je energija potrebna aparatu da izvrši neke svoje performanse, iskorišćena, da li se vodilo računa da se za njen rad koristi manje ili se nije uopšte vodilo računa o tome. Ako je aparat postigao energetsku efikasnost, onda smatramo da za svoj rad troši manje energije", rekla je u izjavi za Radio - televiziju Vojvodine, Slavica Bošković iz Instituta za standardizaciju Srbije.

Ono što vam može pomoći da pri kupovini napravite pravi izbor, da uštedite i energiju i novac, jeste nalepnica za označavanje energetskog razreda. Oznaka A je najkraća strelica zelene boje za najefikasnije uređaje, dok najveću potrošnju imaju proizvodi sa oznakom G.

Na primer, mašina za pranje veša energetskog razreda A ima 30% manju potrošnju energije od uređaja sa oznakom C. S obzirom na to da u svakom domaćinstvu postoji veliki broj elektronskih aparata, ušteda nije zanemarljiva.

"Energetska nalepnica treba i napravljena je tako da kupcu skreće pažnju u smislu da pri kupovini aparata ne vodi računa samo o izgledu, već da obrati pažnju i na taj barometar koji se odnosi na energetsku efikasnost", naglasila je Boškovićeva i podsetila da ukoliko uređaj nema nalepnicu energetskog razreda, zamolite prodavca da u pratećoj dokumentaciji potraži taj podatak. Ako ga nema, opredelite se za sličan uređaj, ali sa informacijom o potrošnji energije, savetuju stručnjaci.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...