Izvor: Politika, 23.Feb.2014, 15:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svađe oko funkcija

Budućnost Ukrajine posle prevrata ključna je tema komentara zapadno-evropskih ali i ruskih medija

Prema izveštajima agencija

Kijev – Novi početak ili početak (političkog) haosa? Dvosmislena pitalica o budućnosti Ukrajine našla je svoju potvrdu u izveštajima svetskih agencija i medija.

Rojters postavlja pitanje da li će rekonstrukcija političkih struktura u Ukrajini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti uspešna, s obzirom da među čelnicima opozicije nema konsenzusa o raspodeli funkcija. Slično izveštavaju i druge agencije. Ukazuju da ukrajinski parlament – Vrhovna rada – zavidnim tempom menja zakone, smenjuje dosadašnje ministre i članove vlade. Već za sledeći utorak, 25. februar, najavljeno je predstavljanje novog vladinog kabineta. U ovom trenutku, međutim, još nije poznato ko bi tu vladu trebalo da vodi.

Nemački mediji su kao prvu vest preneli da je kancelarka Angela Merkel telefonom razgovarala sa Julijom Timošenko posle njenog puštanja na slobodu iz zatvorske bolnice, da je poželela „koleginici” uspešan nastavak političke karijere.

Kako bi ta nova karijera mogla da izgleda opisao je „Špigl”. Hamburški nedeljnik tvrdi da je Timošenkova saopštila najbližim saradnicima da će se kandidovati na predsedničkim izborima 25. maja.

Ona, međutim, nije zajednički predsednički kandidat opozicije. Predsednik ukrajinskog parlamenta Aleksandar Turšinov, proizveden u subotu u prelaznog šefa države, navodno, sada takođe planira da se kandiduje i preinači status u izabranog predsednika Ukrajine.  

Tim povodom su se pojavile spekulacije da Turšinov namerava „da smesti” Timošenkovu na položaj premijerke. U njegovom okruženju se kaže da je Timošenkova znalački vodila vladu u periodu kada je bila premijerka i da bi tu funkciju trebalo ponovo da preduzme, s obzirom na ekonomsko-političke izazove sa kojim je Ukrajina suočena. 

Agencije su u izvestile da bi imenovanje nove premijerke išlo u prilog ostalim predsedničkim kandidatima – najizgledniji rival bi bio odstranjen iz izbornog nadmetanja za šefa države. To je sasvim izvesno postalo jasno i Timošenkovoj. „Iznenadila sam se kada sam čula da sam predložena za premijera. Niko se to nije dogovorio sa mnom”, rekla je Timošenkova, a preneo Rojters.

Zvanična Moskva bi takođe bila spremna da podrži Timošenkovu kao premijerku. „Iskusna političarka bi izvesno bila sposobna da doprinese smirivanju situacije”, izjavio je juče uticajni poslanik Državne Dume Leonid Sluški agenciji Interfaks. On je dodao da je Rusija spremna i voljna da nastavi dijalog sa Ukrajinom „premda je to posle najnovijih promena teže nego ranije”, da bi potom upozorio Zapad da odustane od pokušaja da zavadi bratske narode (Ruse i Ukrajince).

Predsednički kandidat je i Vitali Kličko. Bivši bokser, sada jedan od vođa opozicije, isticao je i ističe od početka protesta, u novembru 2013., da želi da bude izabran, kako sam kaže, za prvog demokratskog predsednika Ukrajine.

Da zabuna bude veća, opozvani predsednik Viktor Janukovič ne priznaje zakonitost odluke Vrhovne rade. Ističe da je legalno izabrani predsednik i da odluka poslanika u parlamentu nije bila u skladu sa Ustavom koji opozicija osporava, ni sa prethodnim, iz 2004. godine, koji bi u skladu sa dogovorom opozicije i vlade iz prošle nedelje trebalo ponovo da stupi na snagu. Janukovič je, štaviše, okarakterisao svoju smenu kao „puč“, izvestio je Tanjug iz Kijeva.

Sudbina Janukoviča, ali i njegovih stranačkih kolega iz do juče vladajuće Partije Regiona, za sada su neizvesni. To važi i za samu stranku Partija regiona. Zahtev za raspravu o izricanju zabrane rada toj stranci, kao i (reformisanoj) Komunističkoj partiji, podnet je parlamentu, ali je debata do daljeg odložena.

S obzirom da je vršilac dužnosti glavnog tužioca Oleg Makhnicki obavestio poslanike u Kijevu da je pokrenuta istraga protiv bivšeg ministra Aleksandra Klimenka i bivšeg glavnog tužioca Viktora Pšonke – „Preduzeti su koraci za njihovo privođenje”, citirao je Rojters iz izjave Makhnickog – funkcioneri do juče vladajuće stranke se ne pojavljuju u javnosti. Nema podataka gde se opozvani šef države nalazi, ili skriva, kako tvrdi ukrajinska opozicija. Većina čelnih funkcionera iz vladajuće strukture napustila je prestonicu, sasopštio je poslanicima u parlamentu vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Arsen Avakov. Oni koji su ostali u prestonici, i na položajima, pridružili su se dojučerašnjoj opoziciji. „Ukrajina je izdana. Sva odgovornost za to pripada Janukoviču i njegovim najbližim saradnicima”, navodi se u jučerašnjem saopštenju Partije regiona, a prenela je agencija AFP.

Većina funkcionera do juče vladajuće stranke koja je napustila Kijev našla je utočište na istoku i na jugu Ukrajine, među stanovništvom koje se pretežno svrstava u rusku etničku grupu i nije naklonjeno opoziciji, izvestile su agencije. Slično proizilazi iz informacija službe ukrajinske državne bezbednosti koje je Avakov prosledio javnosti.

Na Istoku i na jugu zemlje, situacija je drugačija. Tamošnji politički lideri su, prema izveštajima agencija, osporili pravo parlamenta da opozove predsednika. U Sevastopolju, na Krimu, pripremane su masovne demonstracije – protiv organizatora i učesnika državnog prevrata.

Slične, naviodno spontane demonstracije organizovane su i na zapadu zemlje, naklonjenom novoj vlasti. Lokalni mediji su izvestili da je u minula tri dana srušeno najmanje 40 spomenika Lenjinu, ali i obeležja u čast ličnosti koje su smatrane – rusofilima.

Ne čudi, dakle, da uz zapadne medije i ukrajinska sredstva informisanja sve energičnije ukazuju na opasnost parčanja velike evropske države u dva, ili možda u tri dela. Na Krimu, primera radi, koji je tek 1955. godine, na zahtev tadašnjeg generalnog sekretara Komunističke partije SSSR-a Nikite Hruščova, pripojen Ukrajini pokrenuta je inicijativa za vraćanje „široke autonomije” regiona.

Britanija Moskvi: Ne intervenišite u Ukrajini

London –Zvanični London upozorio je juče Moskvu da ne interveniše u „kompleksnoj” ukrajinskoj krizi, dodavši da britanska vlada želi da da svoj doprinos međunarodnom ekonomskom paketu čiji je cilj da se ublaži „očajnički teška” situacija u kojoj se nalazi ukrajinska privreda.

Britanski šef diplomatije Vilijam Hejg je u izjavi za Bi-Bi-Si naveo da je njegova vlada u stalnom kontaktu sa ruskom vladom kako bi pokušala da uveri Moskvu da ne mora da je brinu bliskije veze između Ukrajine i Evropske unije, preneo je Rojters.„Ukoliko bude osmišljen ekonomski paket, biće važno da Rusija ne učini ništa što bi moglo da ugrozi primenu tog paketa i da sarađuje i podržava te mere”, rekao je Hejg. Tanjug

Agencije

objavljeno: 23.02.2014.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Politika...

Prva.rs: U Kijevu mirno, izabran privremeni predsednik države