Izvor: B92, 15.Jul.2014, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strazbur: Nova presuda protiv BiH
Strazbur -- Evropski sud za ljudska prava drugi put naložio Bosni da izmeni izborni sistem kako bi građanima omogućio da se kandiduju za Dom naroda BiH i Predsedništvo.
Predstavku je podnela Azra Zornić koja nije želela da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti, već kao građanka BiH, zbog čega nije mogla da se kandiduje na izborima jer za Dom naroda i Predsedništvo mogu da se kandiduju samo pripadnici konstitutivnih naroda - Bošnjaci, Hrvati i Srbi.
Sud je odlučio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da ovakav propis predstavlja diskriminaciju i kršenje prava na slobodne izbore, a odluka još nije konačna jer stranke imaju tri meseca da slučaj iznesu pred Veliko veće, navodi se u saopštenju Suda.
Ovu reformu je Evropski sud od BiH tražio još krajem 2009. u slučaju Sejdić-Finci, a ona je i jedan od preduslova da BiH podnese zahtev za članstvo u EU, što jedina u regionu još nije učinila.
"Utvrdjenje povrede u predmetnom slučaju direktna je posledica neuspeha vlasti BiH da uvedu ustavne i zakonodavne izmene u cilju sprovodjenja presude Sejdić i Finci, čije izvršenje je od 2009. godine pod nadzorom Komiteta minsitara Saveta Evrope, tela zaduženog za nadgledanje izvršenja presuda Suda", navodi se.
Ističe se da je potrebno u što kraćem roku i na najefikasniji mogući način rešiti ovu situaciju. U predmetu Sejdić i Finci, podnosiocima nije omogućeno da se kandiduju jer su Rom i Jevrejin.
Podseća se da su odredbe kojima se utvrdjuje etničko poreklo predstavnika u ovim telima unete nakon rata u BiH, obeleženog genocidom i etničkim čišćenjem.
"Medjutim, sada, više od 18 godina od okončanja tragičnog sukoba, ne može postojati ni jedan razlog za zadržavanje osporenih ustavnih odredbi", navodi se u odluci Suda.
Istaknuto je da Azra Zornić, rodjena 1957. godine, živi u Sarajevu i već duže vreme učestvuje u političkom životu BiH, pa je i 2002. godine bila kandidat Socijaldemokratske partije BiH na parlamentarnim izborima.
Kako podseća EurAktiv, ustavne promene su u BiH veoma teške zbog složene državne strukture i mehanizma odlučivanja, pa je premijer Hrvatske Zoran Milanović nedavno pozvao da se prema ovoj zemlji zauzme poseban pristup, i da se ne traže ustavne promene.
Složena državna struktura BiH podrazumeva Republiku Srpsku i Federaciju sa 10 kantona od kojih svaki ima svoju vladu, za svaku odluku je potrebno zeleno svetlo lidera Bošnjaka, Srba i Hrvata, i zemlja već godinama otežano funkcioniše. Opširnije na www.euractiv.rs.
