Izvor: RTS, 01.Jan.2010, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska kinematografija u 2009.
Godina za nama donela 20 novih filmova, obeležavanje 60 godina Kinoteke, dobro reprezentovanje srpskog filma od strane doajena Paskaljevića i Kusturice u inostranstvu.
Podatak o više od 20 premijerno prikazanih domaćih dugometražnih filmova i to u ovoj godini opšte ekonomske krize samo je na prvi pogled pokazatelj dobrog stanja srpske kinematografije, jer joj "sreću kvari" činjenica da je reč o projektima započetim i finansiranim znatno pre nego što su izašli pred publiku, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ali i pad posete bioskopima.
Takav je slučaj i sa najviše očekivanim filmom "Sveti Georgije ubiva aždahu", po scenariju Dušana Kovačevića u režiji Srđana Dragojevića, čija je prva klapa bila još u leto 2007. godine, premijera u martu ove godine.
I pored budžeta od čak 4,5 miliona evra, film nije dosegao nivo istoimene predstave. O tome pored ocena kritike svedoči odziv publike - tek nešto više od 123.000 ljudi, mada se i sa tom brojkom našao na prvom mestu liste gledanosti, prema podacima Filmskog centra Srbije.
Ovaj film je ponovo dospeo u žižu javnosti u jesen, zbog neprijatne situacije nastale prilikom izbora srpskog kandidata za Oskara u kategoriji stranog filma.
Domaća Akademija za filmsku umetnost i nauku izabrala je film "Tamo i ovde" debitanta Darka Lungulova, koji je premijeru imao na Festu, a nagrađen je na festivalu Trajbeka u Njujorku i više drugih inostranih festivala. Naknadno se ispostavilo da, zbog previše engleskog jezika u tom filmu, on ne ispunjava propozicije, te je kao kandidat za Oskara određen drugoplasirani u glasanju komisije - "Sveti Georgije".
"Medeni mesec" i "Gran premio Torino"
Na međunarodnom planu slavu srpskog filma su i ove godine pronosili doajeni Emir Kusturica i Goran Paskaljević.
Svoj novi film "Medeni mesec", prvu srpsko-albansku koprodukciju, Paskaljević je predstavio u septembu u Veneciji, van konkurencije. Usledili su Gran pri u Valjadolidu, nagrada publike u Solunu, pozivi za mnoge festivale, među kojima u Torontu gde je prikazan u selekciji "Velikani filma", kao i bioskopska distribucija u Francuskoj, koja je počela ovih dana.
Posebnu počast Paskaljević je dobio na festivalu u Solunu koji mu je u novembru dodelio nagradu "Zlatni Aleksandar" za ukupni doprinos sedmoj umetnosti i priredio retrospektivu njegovog opusa.
U isto vreme Kusturica je na festivalu u Torinu primio nagradu za celokupno delo "Gran premio Torino".
Na svetskim festivalima bio je prisutan i Goran Marković, mada sa filmom iz 2008. godine "Turneja", koji je i tokom 2009. dobijao nagrade, uključujući "Zlatnog viteza", njegovo prvo priznanje iz Rusije.
Naš film je u svetu bio zastupljen i debitantskim ostvarenjem "Ordinary People" Vladimira Perišića, koji je premijeru imao u maju u Kanu, u programu "Izvestan pogled". Njegova srpska premijera bila je u junu na Sinema sitiju u Novom Sadu, gde je pobedio u selekciji domaćeg filma, a zatim je nagrađen na festivalima u Sarajevu i Kotbusu (Nemačka).
Zapaženo je bilo i učešće debitantskih filmova Vladimira Paskaljevića "Đavolja varoš" i Gorana Radovanovića "Hitna pomoć" na premijernim festivalima u Karlovim Varima, odnosno Montrealu. Film Paskaljevića juniora osvojio je i nagradu kritike Fipresci na festivalu u Atini.
Puriša Mladomir Đorđević
Udruženje filmskih umetnika Srbije dodelilo je nagradu za životno delo veteranu Puriši Đorđeviću, reditelju i scenaristi koji je ove godine bio i "glavni glumac" u dugometražnom dokumentarnom filmu "Lepo vreme za mlad grašak - Puriša", koji je o njegovom liku i delu snimio novinar i kritičar Milan Špiček.
U novoj domaćoj produkciji, žanrovski vrlo raznolikoj, najviše različitih komentara izazvao je šokantni film "Život i smrt porno bande" Mladena Đorđevića, najviše simpatija dugometražni animirani futuristički "Edit i ja" Alekse Gajića, a najviše nagrada na domaćim festivalima dobio je "Čekaj me, ja sigurno neću doći" Miroslava Momčilovića.
Na žalost, sve njih gledalo je vrlo malo ljudi. Mada je proletos u Beogradu otvoren novi multipleks "Kolosej", sa čak 11 sala u tržnom centru "Ušće", nastavljen je pad ukupne posete bioskopima, pa se za domaći film cifra od svega 20.000 gledalaca smatra za solidan uspeh.
Najgledaniji strani film u Srbiji 2009. bio je američki animirani film za decu "Ledeno doba - treći deo", sa oko 112.000 posetilaca.
U takvoj situaciji, čini se da ulogu bioskopa preuzimaju festivali, među kojima na prvom mestu već po tradiciji Fest, koji je ove godine zabeležio više od 90.000 prodatih ulaznica.
Uz već afirmisane manifestacije - Autorski festival, Sedam veličanstvenih, Slobodna zona, Sinemanija, Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, kao i desetine različitih revija, u 2009. godini pojavili su se i interesantni Beldoks, Nova svetlost i Žensko oko sveta.
Festivali su i prilika da u Srbiju dođu značajni gosti, pa je tako u Mokroj Gori, na Kustendorfu, boravio kultni autor američkog nezavisnog filma Džim Džarmuš, na Festu slavni britanski glumac Rejf Fajns, koji se sprema da u Beogradu na proleće debituje kao reditelj sa filmom "Koriolan", dok je na Autorskom festivalu predsednik žirija bio ruski reditelj Sergej Dvorcevoj.
Filmski centar Srbije u 2009. nije dobio sredstva iz budžeta Ministarstva kulture za konkurs za sufinansiranje produkcije, ali je novi predsednik Upravnog odbora tog centra Predrag Miki Manojlović nedavno najavio da će uskoro biti objavljeni rezultati konkursa za sufinansiranje u 2010. godini.
60 godina rada Jugoslovenske kinoteke
Jedini srpski projekat koji je u 2009. dobio sredstva evropskog fonda Eurimaž je "Beli, beli svet" reditelja Olega Novkovića, koji je film i snimio proletos u Boru. U fazu postprodukcije stiglo je još nekoliko filmova, među kojima koprodukcija Srbije i Republike Srpske "Neprijatelj" u režiji Dejana Zečevića.
Na institucionalnom planu, glavni događaj u oblasti filma ove godine bila je proslava jubileja - 60 godina rada Jugoslovenske kinoteke. Praznik je obeležen svečanim skupom u novom i velelepnom, ali još nedovršenom domu Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici, u zdanju iz 19. veka koje se već duže vreme rekonstruiše iz sredstava NIP-a.
Tokom 2009. životnu scenu napustili su osnivač Festa Milutin Čolić, kao i filmski kritičari i publicisti Ranko Munitić i Bogdan Tirnanić.
