Izvor: Southeast European Times, 07.Jun.2011, 00:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija reformiše školstvo

Ministar prosvete Žarko Obradović kaže da će strategija biti doneta do kraja godine.

06/06/2011

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda – 5.6.2011.

Srpska prosveta nije uspela da izbegne velike političke i ekonomske probleme u državi u protekle dve decenije. Tek sedam odsto građana ima visoko obrazovanje, dok više od 1,3 miliona, od ukupno 7,5 miliona stanovnika, nema završenu osnovnu školu.

U takvoj situaciji reforma >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << školstva nije mali poduhvat. O tome je sa dopisnicom SETimesa Bojanom Milovanović razgovarao ministar prosvete Žarko Obradović.

SETimes: Šta je po vama najveći problem školskog sistema?

Obradović: Najveći problem je to što mnogi još uvek ne smatraju obrazovanje najvećim resursom našeg budućeg razvoja i što ne postoji želja za poboljšanjem i potpuna posvećenost tom cilju kod svih učesnika obrazovnog procesa.

Nasleđen je jedan broj nerešenih problema. Obrazovanje zahteva stalni rad i reforme. Kada me neko pita da li sa dovršio reformu školstva, ja se samo nasmejem, zato što su reforme trajan proces.

Nauka i tehnologija su glavni pokretač inovacija koje se brzo sprovode, što nam pokazuju da moramo da učimo od drugih i primenjujemo pozitivna iskustva. Neke stvari se mogu primeniti i bez novca.

„Pitanje ostaje zbog čega nije pronađeno za ulaganje sredstava u obrazovanje iz stranih donacija ili privatizacionih projekata“, kaže Obradović. [Rojters]

Uključivanje dece sa specijalnim potrebama u redovne škole u Srbiji počelo je prošle godine. Nisam mogao da dobijem odgovor zbog čega to nije urađeno ranije. Neki su imali dobru volju, ali su inercija i navika da se ne započinje ništa novo, stalni strah od nepoznatog i novog kočili inovacije.

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je posvetila premalo pažnje pitanju profesionalnog usavršavanja zaposlenih u prosveti. Zanimljivo je napomenuti da je Srbija smislila razne strategije, ali nijednu za školstvo. Ipak, stvari se kreću napred i do kraja godine imaćemo strategiju školstva.

SETimes: Koliko daleko srpski obrazovni sistem može da napreduje i uskladi se sa evropskim standardima sa ulaganjem od oko 3,5 odsto BDP?

Obradović: Dugo nismo ulagali u obrazovanje. Ako su izgovor tokom 90-ih bile sankcije i izolacija, bombardovanje 1999, nedostatak sredstava, pitanje je zašto nije pronađeno rešenje za ulaganje u školstvo iz inostranih donacija ili privatizacija posle demokratskih promena 2000?

Mogao je da se uvede zakon po kome jedan deo sredstava iz privatizacija bio obavezno ulagan u infrastrukturu školstva. Sve se svelo na plate zaposlenih i poboljšanje rada, dok je po strani ostalo pitanje opreme i infrastrukture.

Kvalitetno obrazovanje nije moguće ako uslovi nisu odgovarajući i u skladu sa evropskim standardima. Godinama je oko 96 odsto budžeta Ministarstva prosvete bilo trošeno na zarade zaposlenih, posle čega je ostajalo veoma malo.

Cifra koju pominju mediji, 3,5 odsto BDP za ulaganje u školstvo, nije potpuno tačna, pošto ne obuhvata 0,8 odsto investicija od lokalnih samouprava i novac iz državnog Fonda za mlade talente, koji čini 0,5 odsto pomenute brojke.

Mnogi obrazovani Srbi odlaze da žive u inostranstvu. [Rojters]

Školstvo bi, naravno, trebalo da dobije više sredstava. Činjenica je da imamo stagnaciju koja u velikom broju slučajeva nema veze sa finansijama. Doneli smo jedan broj zakona u poslednje tri godine, uveli internet u sve osnovne i srednje škole u Srbiji i ostvarili još mnogo stvari za koje nije potreban novac.

SETimes: Trend odlaska studenata u inostranstvo u potrazi za poslom i nastavkom karijere, posebno sa tehničkih fakulteta, i dalje se nastavlja. Kako se to može zaustaviti?

Obradović: To nije problem od juče, već pitanje koje je aktuelno godinama, pa čak i decenijama. Možda se o tome manje pričalo nego danas. Sada je taj trend vidljiviji zbog toga što je broj potencijalnih poslova smanjen zbog ekonomske krize.

Taj problem se ne može rešiti preko noći i nikada neće u potpunosti biti rešen. Da bismo ga rešavali, moramo da imamo izuzetno snažnu ekonomiju i veliki broj kompanija koje bi mogle da zaposle diplomce.

U pokušaju da zaustavi odliv mozgova, Srbija je od 2010. odlučila da finansira doktorske studije jednog broja studenata. Ulažemo u studije kao kamen temeljac budućeg razvoja, ali i stvaramo uslove za mlade naučnike. Možda će biti potrebno, ako pogledamo primere iz drugih zemalja, da mladim profesionalcima dajemo povoljnije stambene kredite, kako bi lakše došli do stana.

SETimes: Kakva je vaša ocena regionalne saradnje u obrazovanju?

Obradović: Ovo ministarstvo je uspostavilo dobre odnose sa kolegama u regionu. Pre oko godinu dana, predstavnici svih zemalja bivše Jugoslavije okupili su se na konferenciji o obrazovanju u Beogradu, prvi put od ratova iz 90-ih. Započeli smo dobru saradnju, ali je za širenje tog procesa potrebno vreme. Po mom mišljenju moramo se truditi da ta saradnja bude još bolja, pošto smo svojevremeno bili deo jedinstvenog obrazovnog sistema. Imamo više sličnosti nego razlika; ne postoji jezička barijera, pa se tako možemo međusobno pomagati. Mislim da je, u poređenju sa proteklim godinama, okrenut novi list na polju saradnje u obrazovanju u regionu.

SETimes: Nedavno su prosvetni radnici dva meseca štrajkovali, nezadovoljni platama i uslovima rada. Kakav je po vama položaj prosvetnih radnika i da li je mesečna plata od oko 350 evra adekvatna za posao koji obavljaju?

Obradović: Prosvetni radnici bi definitivno trebalo da zarađuju više, ali uvek je potrebno uzeti u obzir ekonomske uslove. Da bi plate bile veće, potrebno je da ekonomska situacija bude bolja. Ako nemamo bolju ekonomiju, veći dotok sredstava u budžet i veće investicije u obrazovanje, ne mogu se očekivati nagle promene.

SETimes: Posle nedavne rekonstrukcije vlade, resor nauke spojen je sa višim ministarstvom. Kakva je vaša procena naučnog napretka i ostvarenja u Srbiji.

Obradović: Imamo brojne naučne institute koji se bave dragocenim aktivnostima. Svi oni imaju svoje mesto, oni koji rade u prirodnim i oni koji rade u društvenim naukama. Zadovoljan sam brojem naših instituta koji su uključeni u uspešnoj međunarodnoj saradnji i brojem projekata koje ti instituti dobijaju na nivou EU. To pokazuje da zaista imamo kvalitet i potencijal. Mislim da je sada pravi trenutak da promovišemo svoje kvalitete.

Nastavak na Southeast European Times...