Izvor: Večernje novosti, 01.Avg.2013, 22:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija odmorište azilanata

NA neizvesnom putu ka boljem životu, Srbija je jedino komforno odmorište za migrante iz Eritreje, Sudana, Malija, Somalije, Sirije i ostatka „trećeg sveta“. Zato je samo u prvoj polovini ove godine 1.516 stranaca zatražilo azil u Srbiji, od kojih je 1.112 boravilo u centrima u Banji Koviljači i Bogovađi. Rute preko Italije i nekih drugih zemalja zatvorene su pre nekoliko godina, a iz Grčke se migranti lako prebacuju kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Makedoniju do naše zemlje, pa je Srbija postala njihova nezobilazna stanica. Formalno, oni zatraže azil ovde, ali suštinski, samo se odmore, naspavaju, dobiju hranu, lekove, povežu kontakte i osmisle plan za beg do zapadne Evrope. - Kod nas, u Banji Koviljači i Bogovađi, provedu najmanje dve-tri nedelje. Kada je loše vreme, ostaju i duže, i po nekoliko meseci - kaže Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice i migracije. - Mnogi od njih dođu u lošem fizičkom stanju, bolesni i povređeni, pa dobiju punu lekarsku pomoć. Ima i dece bez pratnje odraslih, a stizale su nam i trudnice. I pre nego što MUP reši njihov predmet, odlaze, obično noću, put Hrvatske ili Mađarske. Dešava se da u jednoj noći nestane i po 20-30 ljudi. Nekada su prihvatilišta u Banji Koviljači i Bogovađi tesna da prime sve goste, pa budu smešteni i u privatnim stanovima. Kada ode velika grupa, sobe ostanu poluprazne. Bogovađa može da udomi 84 stanara, a Koviljača 150. Na spisku „gostiju“ najviše je državljana Eritreje, Sirije i Somalije, a sve je veći broj i migranata iz podsaharske Afrike - Sudana i Malija. - Broj tražilaca azila zavisi od političkih dešavanja u njihovim zemljama, ali i drugih faktora. Cele prošle godine ih je bilo dosta, ali se pred kraj godine broj znatno smanjio - objašnjava Jelena Marić. - Ukupno je 2.723 ljudi tražilo azil tokom 2012. godine, među kojima je 1.560 bilo smešteno u centrima. Njihov boravak finansira Komesarijat, a sve se plaća budžetskim sredstvima. Ona objašnjava i da, zavisno od toga gde je kriza u porastu i gde bukte sukobi, varira poreklo onih koji, bar formalno, azil traže u Srbiji. Prošle godine bilo ih je najviše iz Avganistana i Somalije, a ove godine prednjače Eritreja i Sirija.SAMO TRI DOZVOLE IAKO je od početka 2011. godine do danas više od 7.000 ljudi tražilo azil u Srbiji, samo trojica su završila celu proceduru i dobila azil. Reč je o ljudima koji su i želeli da ostanu u Srbiji - dvojici Libijaca koji su studirali ovde i jednom Egipćaninu, pravoslavnom Koptu. Odluku o azilu čekaju i po jedan Somalijac i Iračanin, koji imaju status privremene zaštite. Pre no što MUP završi proceduru, tražioci uglavnom već nestanu. Srbija je gostoprimljiv domaćin azilantima, prema procenama mnogih, i više nego što bi trebalo. Upućeni kažu da, kada bi MUP brže rešavao njihove zahteve, mnogi bi svakako bili odbijeni, a samim tim i deportovani u domovinu. A kada bi njihovi zemljaci čuli da je Srbija neke vratila u zavičaj, razmislili bi da li da prolaze baš ovuda.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Večernje novosti...