Izvor: Blic, 22.Nov.2011, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija među klozetima
Nuždom autobuskih pauza dugo pratim rad i razvoj klozeta na stanici u Paraćinu. On je baš nalik mnogim drugim nužnicima na sličnim mestima. Ruiniran, razvaljen, nema papira, nekad zaprljan i smrdljiv da bi se i čamcem teško ušlo, pokatkad zapran ladnom vodom. Ali radi i naplaćuje se 20 dinara. Stoga je paradigmatičan za ukupnu našu privredu i predtranzicijsku i ovu sadašnju – u njega se ne ulaže, a radi. Čak ima i monopolsku crtu – tu, naime, nema drugog sličnog mesta, te sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo sto korišćenja dnevno naplaćivačica zaradi duplo nego novinar u firmi potpredsednika Vlade, recimo.
Poslednjih dana tu se uvek setim nedavnog razgovora sa Goranom Babićem, takođe kolumnistom ovog lista. Vajkam mu se da smo generalno otišli k vragu, uvek na civilizacijskoj nizbrdici. A on meni, što ironično što i ozbiljno: ovde se ipak napredovalo poslednjih decenija. A za dokaz uze baš taj higijenski aspekt kulture – sve je više, kaže, lepih klozeta, po selima se grade kupatila i uvodi voda...
U načelu se slažem. Ne i u pojedinostima jer znam i znamenita sela gde kuće nemaju čak ni čučavce, ali još gore, ni osećaj da im nedostaju. I kažem Goranu, a sada i čitaocima: postoji uz ovu i jedna podmuklija, paralelna tendencija. Blagodeti modernizacije se u nas veoma brzo i lako srbizuju. Skarabudže, pojednostave, uproste, batale... Te i to s klozetima – prisetite se kako su tu nedavno izgledale nove, postpetooktobarske pumpe duž autoputa i kako su mirisala ta mesta iz naslova. Usudite se da sad pomirišite - trend je ka onom paraćinskom.
Pa i zato mi se ponekad čini - Srbija nije između starog i novog, nego stalno između starog i upropašćenog novog.
Povezane vesti: Pečat na tarabi Inspektori inspektora Brvno na Sitnici Profit i alavost
