Izvor: B92, 25.Apr.2012, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Martina rasno podelio SAD
Florida -- Slučaj Trejvona Martina, crnog tinejdžera ubijenog pre dva meseca na Floridi, uzburkao je međurasne strasti u SAD, čiji su delovi do skoro bilo rasno podeljeni.
Martina je ubio Džordž Cimerman, čovek koji je čuvao jedno bogato predgrađe u Orlandu od pljački i krađa. Cimerman nije bio policajac, a ipak je nosio oružje.
Martin, sedamnaestogodišnji mladić, nije bio naoružan. Delovao je sumnjivo Cimermanu. Crna populacija u Americi će reći - samo zato >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što je crne boje kože.
Da je prošao beli srednjoškolac, Cimerman bi ga verovatno i pozdravio, smatraju Afroamerikanci. Martin mu je bio sumnjiv jer je nosio kapuljaču, rekao je Cimerman policiji. Martinova porodica objašnjava da je normalno da je nosio kapuljaču tog februarskog dana - jer je na Floridi padala kiša.
Porodice Martin i Cimerman svaka iz svog ugla vide ovaj tragičan slučaj. Njihova mišljenja se preslikavaju i na stavove "bele" i "crne" Amerike.
Cimerman je kriv, smatra 72 odsto crne populacije, a pokazuje Galupovo istraživanje. Bela populacija je opreznija. Najveći deo (61 odsto) ne može da se izjasni, jer kaže da je ceo slučaj nejasan.
Sličan je i odgovor na pitanje da li je rasni motiv bio preovlađujući kod Cimermana, kada je počeo da prati crnog tinejdžera na ulici. Isti broj crnaca (72 odsto) kaže da je to presudilo, dok belci i ovde to ne vide kao najvažniji razlog što je Cimermanu Martin bio sumnjiv, te samo njih 31 odsto to povezuje sa bojom kože.
Slični stavovi su bili i pre petnaestak godina, kada je održano čuveno suđenje bivšoj zvezdi američkog fudbala O-Džej Simpsonu. Samo što su tada odgovori crnaca i belaca bili obrnuti.
Crni sportista je bio optužen da je ubio svoju belu ženu i njenog ljubavnika. Posle maratonskog suđenja, koje su uživo pratile najveće američke i svetske televizijske stanice, Simpson je oslobođen krivice. To je, prema tadašnjim ispitivanjima, kao dobru odluku videlo 78 odsto crnaca i samo 42 odsto belaca.
Istorija se sada ponovila: samo je sad žrtva crnac, ali su stavovi "rasno slični". Ubistvo Martina je otvorilo još jedno važno pitanje u Americi - da li su zakoni koji dozvoljavaju nošenje oružja na javnom mestu previše liberalni.
Cimerman se odmah nakon ubistva Martina pozvao na kontroverzni "Stand your ground" zakon, koji dozvoljava da osoba puca ili upotrebi drugu vrstu smrtonosne sile ako se oseća napadnutom u svojoj kući ili čak na ulici.
Tradicija nošenja oružja ima svoj dug istorijat u Americi, još od vremena Divljeg zapada, a Vrhovni sud je pre dve godine presudio da bi Drugi amandman Ustava koji garantuje "pravo posedovanja i nošenja oružja" trebalo da se primenjuje na celoj teritoriji SAD.
Tada je najviši sud u Americi naložio vladama saveznih država i lokalnim upravama da ne smeju da ograničavaju primenu tog amandmana.
Takva odluka je praktično legalizovala takozvane "građanske straže", koje čine naoružani pojedinci, koji se samoorganizuju i čuvaju bogata američka predgrađa. Jedan od njih je bio i Cimerman.
Protivnici prava na nošenje oružja smatraju da je baš takav nakaradan zakon, uz dozvolu da se oružje nosi, doveo do ubistva Martina.
Ipak, u ovom trenutku nema naznaka da bi bilo šta moglo da se promeni po tom pitanju, pošto su organizacije koje se zalažu za javno nošenje oružja u bliskim odnosima sa Republikanskom strankom, čiji čelnici često učestvuju na takvim skupovima i dobijaju novac za svoje izborne kampanje.
"Oružje i rasno profilisanje našeg sina su i doveli do ubistva", kažu Martinovi roditelji. Ceo slučaj se najzad, pre desetak dana sa uličnih protesta crnaca i podeljenog medijskog izveštavanja najvećih stanica Si-En-Ena (CNN) i Foksa, preselio u pravne okvire, pošto je protiv Cimermana podignuta optužnica za ubistvo bez predumišljaja.
Crna i bela Amerika sada iščekuju suđenje i odluku porote. Svi bi želeli pravdu, ali je očigledno da će i nakon ovog slučaja jedna strana pozdraviti presudu, a druga je oceniti kao nepravednu.
