Izvor: Večernje novosti, 11.Avg.2013, 11:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šljivik bi nas sve hranio

SA više od 8.000 žitelja na privremenom radu u inostranstvu, Despotovac je danas rekorder Srbije po broju gastarbajtera. Jedan od najpoznatijih među njima bio je Slobodan Stojanović, koji se još 2000. godine vratio kući. Tada je kao čovek od ugleda, član Saveta dijaspore, uspeo brzo da ubedi opštinare da skrate administrativne procedure i povratnicima omoguće lak put do dozvola za otvaranje firmi. Otvorio je kafić „As“ u Hali sportova Despotovac, ali se brzo našao u - nevolji. - >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << U Hali sportova kupio sam poslovni prostor sa strujom i grejanjem, međutim, kako hala nije završena, dvanaest godina sam plaćao struju i grejanje za koje mi je opštinska vlast već jednom uzela pare. U međuvremenu, despotovački političari su tu halu tri puta otvarali i potom zatvarali. Neki od njih tvrde da nam više nije ni potrebna. Tužio sam opštinu da mi da ono što sam kupio, ali pravde nema - priča Stojanović, i smeje se jer je već oguglao na sve trikove, koje, kaže, država primenjuje da bi se „zaobišla“ gastarbajterske zahteve. Stojanović je rođen u Despotovcu, 1952. godine, u porodici krečara Ljube. Prodajući kreč mali Slobodan je zaradio svoj prvi honorar. Otac Ljuba je zbog nemaštine 1969. godine otišao na rad u Francusku, ali nije imao sreće da uživa u zarađenom novcu u tuđini, jer je, čim se vratio, stradao u saobraćajnoj nesreći. Slobodan je završio auto-mehaničarski zanat u Pančevu i mlad se dao na posao. Radio je neko vreme u Francuskoj, a kada je odslužio vojsku u Celju i Mariboru, oženio se 1977. Milankom i otišao u Švajcarsku. - Radio sam kao kranista sve dok nisam dobio dozvolu boravka u Švajcarskoj, a potom u fabrici kancelarijskog nameštaja. Posle dve decenije počeo sam da razmišljam o povratku, pa sam 2000. otvorio kafić „As“, kupio nešto zemlje, proširio dvorište, podigao novu kuću i u razne poslove uložio oko 60.000 tadašnjih nemačkih maraka - nabraja Stojanović. Zasadio je na svom imanju 720 stabala čačanske šljive, od koje pravi džemove i rakiju. Otvorio je prvu sušaru šljiva u Despotovcu. Tvrdi da postoji ogromno tržište koje je zainteresovano za proizvode od domaće šljive. DECENIJAMA RASTAVLjENI MI, Stojanovići, smo trajno rastavljeni ljudi. Četiri decenije živimo odvojeno. Odrastao sam bez oca, jer je bio u Francuskoj. Potom sam dve decenije radio u Švajcarskoj. Sada su moji sinovi tamo, tako da moja žena Milanka i ja čeznemo da nam jednog dana porodica bude na okupu i za stalno u Srbiji - iskren je Slobodan. - U Despotovcu možemo da napravimo plantažu šljiva sa čak 10.000 sadnica. Za to su potrebne i pare, i dobri krediti, i subvencije od države. Međutim, država za takav plan ne mari. Tražio sam od države, na primer, subvenciju od 40.000 dinara za kopanje bunara u šljiviku i nisam dobio. Naši seljaci su tražili subvencije za naftu i nove zasade i dobili su neka mizerno mala sredstva, oko pet odsto potreba. To je prava sramota. Imam utisak da se namerno uništava poljoprivreda. Priča da je trećina seoskih imanja u korovu, da su livade bez ovaca, a mlekare bez čuvenog jelovačkog sira. A na njivama nema navodnjavanja... UVEK PRVI DOK je Stojanović živeo u Švajcarskoj, bio je jedno vreme predsednik saveza svih srpskih organizacija u ovoj zemlji. Kao humanitarac pomogao je sa zemljacima pri izgradnji mosta u Varvarinu i obnovi hrama Ognjena Marija u Despotovcu. Danas je predsednik Udruženja voćara i vinogradara „Plava šljiva“, lider Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva i jedini gastarbajter koji je ušao u vlast i postao pomoćnik predsednika opštine Despotovac.

Nastavak na Večernje novosti...