Izvor: RTS, 25.Jun.2014, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirijci bombardovali Irak?
Najmanje 57 Iračana je ubijeno i 120 ranjeno u vazdušnom napadu "misterioznih" aviona u provinciji Anbar. Lokalne vlasti tvrde da su za bombardovanje odgovorni Sirijci. Bez reakcije Damaska. Prvi američki vojnici stigli su u Irak.
Posle 24 časa spekulacija, vlasti u iračkoj provinciji Anbar identifikovale su misteriozne avione, koji su bombardovali navodne položaje radikalnih islamista, tvrdeći da su napad izvršili Sirijci.
U napadu je ubijeno najmanje 57 osoba, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dok je 120 ranjeno. Meta napada bila su skladišta goriva i hrane u mestima Rutba, Al Valid i Kaim.
"Nažalost, sirijski režim je varvarski napao civile u provinciji Anbar... Na avionima su bile vidljive sirijske oznake", rekao je Sabah Karkut, lider lokalnog veća u provinciji Anbar.
Napad na navodne položaje Al Kaide vremenski se poklopio sa pripremama za odbranu Bagdada od najezde radikalnih islamista, koji su, posle prilično brze ofanzive, pričli na pedesetak kilometara od iračke prestonice.
U Bagdadu oko 300 američkih vojnika
Polovina od 300 specijalaca koje je obećao da pošalje američki predsednik Barak Obama stigla je ili u Bagdad, ili na prve linije sukoba, javlja Bi-Bi-Si.
Pentagon najavljuje da će ostatak kontigenta pristići idućih dana i naglašava da su dva tima od ukupno 40 vojnika juče počela da pomažu iračkim snagama na bojištu. Dodatnih 90 će u Bagdadu sa iračkim snagama osnovati operativni štab.
Njima će se narednih pet dana priključiti nova četiri tima od 50 vojnika, navodi Pentagon. Obamina administracija isticala je da američki vojnici neće učestvovati u borbama, nego će savetovati iračke snage i pribavljati obaveštajne podatke.
Iračka vlada zatražila je od Amerikanaca vazdušne udare, ali čini se da Obama nije sklon da preduzme korake koji bi mogli da izazovu optužbe da je SAD zauzela stranu u verskim sukobima.
Premijer Iraka Nuri el Maliki odbacio je danas mogućnost formiranja vlade nacionalnog jedinstva radi suzbijanja ofanzive sunitskih ekstremista.
"Poziv da se formira vlada nacionalnog jedinstva je državni udar na Ustav i politički proces", rekao je Maliki u televizijskom obraćanju, prenela je agencija AFP.
Malikijev blok osvojio je 92 poslanička mesta na parlamentarnim izborima 30. aprila, što je skoro tri puta više od prve sledeće velike partije.
Međutim, nije osvojio potrebnu većinu u iračkom Predstavničkom savetu zbog čega je prinuđen da traži podršku rivalskih partija radi formiranja vlade.
Američki zvaničnici nedavno su pozvali Malikija, inače šiita, da formira vladu u kojoj će biti uključeni i suniti i Kurdi.
Američki državni sekretar Džon Keri doputovao je juče u Irak, u područje koje kontrolišu Kurdi, sa namerom da diplomatskom akcijom spreči eskalaciju sukoba u toj državi.
Pristalice Islamske države Iraka i Levanta (ISIL) poručili su na društvenoj mreži Tviter da će bilo kakav vazdušni napad SAD na pripadnike te grupe imati za posledicu napade na Amerikance.
Na Tviter nalogu nazvanom "Liga pristalica", koji ima oko 21.000 pratilaca, u petak je upućen poziv simpatizerima ISIL-a da postavljaju poruke upozorenja SAD, preneo je Rojters.
"Ova kampanja predstavlja poruke sunita širom sveta poslate američkom narodu... (To je) pretnja svakom Amerikancu u slučaju američkog napada na Irak", stoji u poruci.
Među stotinama odgovora podrške, jedan korisnik je napisao: "Kako je naš mučenik šeik Osama bin Laden rekao, ne treba da konsultujete nikoga oko ubistva Amerikanaca".
"Američko mešanje u poslove Islamske države Irak i Levant znači da je američki nevernik meta za napade svetih ratnika bilo gde", napisao je drugi.
Čejni kritikuje politiku SAD prema Iraku
Bivši potpredsednik SAD Dik Čejni, kreator američke invazije na Irak 2003. godine, branio je danas takav svoj izbor i kritikovao je trenutnu politiku SAD prema Iraku.
Čejni je istakao da "ova administracija zauzima potpuno suprotan pravac od onog koji moramo da imamo", prenosi Tanjug pisanje AFP-a.
Čejni je naveo da to ne znači da ne poštuje američkog predsednika Baraka Obamu, ali da veoma jako oseća da "idemo u pogrešnom smeru".
On veruje da je Obamina odluka da povuče američke trupe iz Iraka dovela do trenutne nestabilnosti.
Bivši američki potpredsednik i dalje brani odluku adminstracije predsednika Džordža Buša u kojoj je on služio, da je bila u pravu 2003. godine, kada su obaveštajni podaci pokazivali da irački predsednik Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje, a što se kasnije ispostavilo kao netačno.
Upitan za tu napravljenu grešku, Čejni je rekao da "to nije bio besprekoran rat" ali da nije nikada takav rat ni video.
Sunitski pobunjenici, okupljeni u Islamsku državu Iraka i Levanta (ISIL) zauzeli su veći deo severa i zapada Iraka, uključujući drugi po veličini grad u zemlji - Mosul, i stigli na manje od 100 kilometara od Bagdada.
Samo u junu u nasilju je poginulo najmanje 1,075 Iračana, objavio je UN.
