Izvor: Mondo, 06.Apr.2019, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STRAŠNI SUD: Dan kada je razorena "duša Srbije" (VIDEO)
Pre 78 godina plavo beogradsko nebo okupirali su avioni nacističke Nemačke. U četiri naleta nemački bombarderi zasuli su prestonicu kraljevine Jugoslavije bombama. Prvog dana rata izvršen je i kulturni genocid nad jednim narodom.
Izvor: MONDO
Tog 6. aprila, rano u 6.30 časova, 234 bombardera i 120 lovaca napali su Beograd. Većinu Beograđana strašno bombardovanje prubudilo je iz sna, bila je nedelja.
Odluku da se Beograd razori 27. marta doneo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja "Trojnog pakta", i rušenju vlade Cvetković-Maček.
Priča o aligatoru Muji - Beograđanin jači od svih bombi (FOTO)
Naime, pod sve žešćim pritiskom fašističke Nemačke, Vlada Cvetković - Maček je 25. marta 1941. godine, u bečkom dvorcu Belvedere, potpisala protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (Nemačka, Italija, Japan). Svoje nezadovoljstvo tim činom, slobodarski i ponosni narod, izrazio je masovnim demonstracijama u svim gradovima, pa i manjim sreskim mestima, 27. marta 1941. godine.
Izvor: youtube/FILMSCHÄTZE AUS KÖLN - VOM RHEIN
Rodoljubiva grupa oficira istoga dana izvršila je puč, zbacila Vladu Cvetković - Maček i namesništvo, na presto ustoličila maloletnog kralja Petra II Karađorđevića i obrazovala novu vladu, sa predsednikom, generalom Dušanom Simovićem na čelu.
Iznenađen razvojem situacije, Hitler je na hitno održanoj konferenciji sa svojim generalima, 28. marta 1941. godine, doneo odluku o napadu na Jugoslaviju, s ciljem da je razbije i uništi kao državu. Odluka je poznata pod šifrom “Poduhvat 25.”
Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera, a operacija uništenja Beograda je nosila naziv "Strašni sud" (Strafgericht).
Jugoslovensku prestonicu je od najezde jata Hitelerovih “flug-cojg” formacija branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd.
Napadačima su naneli znatne gubitke, ali u toj neravnopravnoj borbi, uprkos srčanosti naše vojske, pobedu je odnela fašistička sila. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota.
Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle puča, svim mogućim sredstvima nastojale to da izbegnu.
Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, napale su Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata.
Odbrana Beograda: Piloti u smrt krenuli iz "Zore"
Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće spominjana brojka ubijenih civila je 2.274. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja bilo između 1.500 i 1.700, dok je premijer Engleske Vinston Čerčil u izjavi za Radio London izjavio da su Nemci usmrtili skoro 12 hiljada duša.
Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije.
Foto: MONDO/Mario Milojević
Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova. Požar je trajao nekoliko dana, a prema rečima stanovnika koji su živeli u okolini, ruševine su se pušile mesecima.
U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda, predočenom na posleratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih ciljeva.
U biblioteci se nalazilo 1.300 ćirilskih rukopisa, od kojih je oko 100 rukopisnih knjiga bilo na pergamentu, zatim 200 starih štampanih knjiga i inkunabula, povelje, bogata zbirka mlađih rukopisa, neproučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji i Beogradu, zbirka pisama značajna za politiku, kulturu i književnu istoriju, zbirka starih karata i slika, oko 300.000 primeraka časopisa i knjiga.
Nestali su i kompleti svih srpskih časopisa, alamanaha i kalendara, kao i zbirka srpskih i stranih novina.
