Izvor: Kurir, 09.Jan.2011, 08:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SLAVILI BOŽIĆ U SVOM DOMU POSLE 12 GODINA
Posle deset godina potucanja od nemila do nedraga, Voštići svili novo porodično gnezdo u zgradi koju su izgradili nemački humanitarci
KURŠUMLIJA - Jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika porodica Voštić prvi put posle 12 godina proslavila je u svom domu!
Poslednji put su se u svojoj kući u Klini na Kosovu radovali rođenju Hristovom 1999. godine. Danas, iako daleko od grobova predaka, Božić slave u svom stanu u Kuršumliji, u zgradi koju je izgradila nemačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << humanitarna organizacija ASB.
Okupljenim oko božićne trpeze, zajedno s položajnikom koji je pristigao čak iz Opatije, Voštićima nije silazio osmeh s lica.
- Presrećna sam! Posle toliko godina, sve nedaće sam zaboravila. Hvala Bogu, svi smo zdravi a sve što je bilo ružno i tužno ostavili smo iza sebe. Zajedno započinjemo nov život u svom stanu - priča Milijana Voštić (46).
Voštići imaju čemu da se raduju. Posle deset godina provedenih u drvenim barakama Kolektivnog centra „Selova", stalno strepeći da će morati da se sele, opet u nepoznato, Voštići su u skromnih, a za njih ogromnih četrdesetak kvadrata svili novo porodično gnezdo. Ipak, ne mogu a da se ne prisete rodnog sela Dušević kod Kline na Kosovu.
- Božić je najradosniji praznik i mi smo ga uvek proslavljali po starim običajima. Tamo mi je ostala kuća i imanje pored reke, ali moj dom je tamo gde mi je porodica.
Sada smo ovde i ovo mi je možda i najsrećniji praznik, jer ga dočekujem u novom domu. Šta čovek više da poželi. Kad vidim srećnu suprugu i nasmejanu decu, srce hoće da mi pukne od radosti. Praznik su nam ulepšali i sestra Grozdana i zet Radoje, koji su doputovali iz Opatije - priča glava kuće Miodrag (57).
Njegova sestra i zet su još šezdesetih godina otišli u Opatiju, gde i danas žive. Grozdana kaže da je presrećna što su se njeni najmiliji konačno ponovo skućili.
Milen Đorđević
Više ih nije stid
Božiću se uvek najviše raduju deca, jer im je tokom praznika sve dopušteno. Najmlađi Voštići, Sanja (19), Saška (18) i Vukosav (17), nisu zaboravili rodni kraj, ali su već dugo u Kuršumliji, pa su se navikli. Sanja je student u Nišu, ali praznik provodi sa svojom porodicom. Saška je završila srednju školu, a Vukosav je još uvek srednjoškolac. Kažu da im nije tesno.
- Sobu smo uredili po našem ukusu. Konačno bez stida možemo da pozovemo društvo da nas poseti - kaže Sanja, budući psiholog.
Osmeh na licu mladih Voštića sve govori. Iako su bili primorani da prerano odrastu, oni se nisu odrekli nestašluka.
