Izvor: Blic, 29.Apr.2012, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Režija spontanosti
Ratovima - sada je to već pravilo - obično prethodi medijska uvertira, kojom se buduća žrtva napada označava kao izazivač i krivac sukoba. Kada se stvori, bolje reći usija ratoborna atmosfera, u kojoj niko više ne sumnja u istinitost orkestrirane kampanje, sa reči se prelazi na delo. Šta se najzad može drugo činiti kada je već nepobitno procenjeno da se opasnost može preduprediti jedino „preventivnim napadom“.
Događa se da se naknadno utvrdi da razlozi za akciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu postojali, ili su bili drugačiji od prikazanih, ali uvek i jedino posle obavljenog posla. Posthumno, takoreći, kada je malo koga briga da li su povodi za ratovanje bili istiniti ili izmišljeni.
(Ne)željeni ishod
Govoreći o promenama u arapskim zemljama veliki mag američke politike Henri Kisindžer je rekao da se one moraju ocenjivati na osnovu toga za šta su opredeljene i šta su donele.
Odgovor koji je dao na sopstveno pitanje neće se svideti Vašingtonu jer, prema njemu, „arapsko proleće" za ishod nije imalo toliko reklamiran demokratski preobražaj. Šta tada? Za Kisindžera, kao i uvek bespoštednog u ocenama, samo dominaciju tradicionalnih fundamentalista.
Povezane vesti: Divlje prase i vuk Ne treba lagati Hteti i moći Patriotizam nekretnina Ispiranje mozga
