Izvor: B92, 06.Feb.2014, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Region još okovan snegom i ledom
Zagreb/Ljubljana/Sarajevo -- U Hrvatskoj sneg i led još uvek drže u blokadi puteve i dalekovode u pojedinim delovima zemlje, a u Sloveniji su dodatna opasnost i ledenice.
I dalje ima problema u snabdevanju električnom energijom u Karlovačkoj županiji zbog kvarova na dalekovodima i niskonaponskoj mreži koje je prouzrokovala ledena kiša, saopštio je danas karlovački Centar.
Zbog kvarova na dalekovodima na ogulinskom području nisu u funkciji četiri trafostanice, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima šteta i na niskonaponskoj mreži. I na području od Ozlja prema Žumberku još uvek nije u funkciji 15-tak trafostanica.
Tokom protekle noći došlo je do pogoršanja stanja u snabdevanju električnom energijom na području Duge Rese i Jastrebarskog.
Lokalne vlasti će zbog toga u Karlovačku županiju dostaviti predlog za proglašenje elementarne nepogode s procenom šteta, kao što je već učinjeno za Gorski kotar.
Štete su najveće na električnoj mreži, Hrvatskim šumama, ali i u privatnim voćnjacima, objavila je agencija Hina.
U Sloveniji, gde su se građani proteklih dana najviše borili sa snegom i ledom koji ih je ostavio bez struje, a ponegde i bez vode i telekomunikacija, preti i nova opasnost -od topljenja i pada ledenica, koje su teške i do 100 kilograma, kao što je bilo na železničkoj stanici Pivka.
Zato su nadležne službe, ali i vojska, već angažovani na uklanjanaju ledenica sa zgrada, a u nekim krajevima pribojavaju se i mogućih poplava, piše "Delo".
U Bosni i Hercegovini situacija je "šarena". Tako su sneg i led okovali Busovaču, u Srednjoj Bosni, a u Mostaru, u Hercegovini, procvetale su voćke, objavio je Večernji list.
U BiH se za naredne dane prognozira kiša a sneg samo na planinama.
Inače, u Hrvatskoj su saborski poslanici zahtevali od Vlade da što skorije zatraži pomoć Evropske unije za otklanjanje teških posledica elementarne nepogode u Gorskom kotaru.
Slovenačka premijerka Alenka Bratušek je već najavila da će štete od nevremena koje su pogodile tu zemlju preći 0,6 odsto BDP-a, odnosno 170 miliona evra, što je uslov da zemlja u slučaju prirodnih katastrofa dobije pomoć iz odgovarajućih evropskih fondova.
