Izvor: RTS, 18.Dec.2013, 16:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reforma javnih preduzeća uprkos otporima

Ministarstvo privrede odlučno je da sprovede postupak reformi javnih preduzeća i moraćemo da pobedimo velike političke otpore, poručuje Saša Radulović. Predstavnici međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih udruženja pozdravili su najavljeno usvajanje zakona o privatizaciji, stečaju, radu i planiranju i izgradnji, ističući da će to značajno unaprediti uslove poslovanja u Srbiji.

Ministar privrede Saša Radulović najavio je da će početkom 2014. početi reforma >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javnih preduzeća, uprkos velikim političkim otporima i "bahatosti direktora koja je na zavidnom nivou".

"Ministarstvo privrede je učinilo najmanji pomak u javnim preduzećima, ali uspeli smo bar da pokrenemo postupak izrade ličnih karata", rekao je Radulović na panel diskusiji "Privreda Srbije na raskrsnici" u Medija centru, i dodao da postupak nije u potpunosti još završen.

Rešavanje problema u javnim preduzećima nije samo pitanje održivosti javnog duga, odnosno smanjenja deficita, već i ukupnog privrednog ambijenta i uslova poslovanja, dodao je ministar.

Javna preduzeća u ovom trenutku čine poslovni ambijent nepredvidivim i lošim, jer je puno privilegovanih na tržištu a to, kako je objasnio, ima posledice za celo tržište.

"Ministarstvo je vrlo odlučno da postupak reformi javnih preduzeća sprovede. Moraćemo da pobedimo velike političke otpore", poručio je Radulović.

Najavio je i izmene Zakona o javnim preduzećima, koje će "omogućiti da se sprovede ono što je Ministarstvo naumilo".

Ministar privrede je rekao da su izmene četiri zakona - o privatizaciji, stečaju, radu i planiranju i izgradnji - ključne za početak regulatorne reforme i najavio da će biti završene i "giljotine propisa", odnosno ukidanje propisa koji otežavaju poslovanje privrede.

Predstavnici međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih udruženja pozdravili su najavu usvajanje ta četiri zakona, ističući da će to značajno unaprediti uslove poslovanja u Srbiji.

Predsednik Saveta stranih investitora Frederik Kuen istakao je da je ključno da se ti zakoni po usvajanju i adekvatno primene, odnosno da se reformiše administracija i na republičkom i na lokalnom nivou.

Kuen je naveo da bi novi zakon o radu morao da bude fleksibilniji i usmeren na rast zapošljavanja, da treba uprostiti obračune plata, a otpremnine ne bi trebalo da se plaćaju za sve godine staža u svim firmama.

Šef Kancelarije EBRD u Srbiji Mateo Patrone naglasio je da će izmene ovih zakona biti korisne, ali da je bitno da se primene što ranije, i da bi u slučaju prevremenih parlamentarnih izbora to moglo da bude odloženo, što bi negativno uticalo na poslovni ambijent u zemlji.

Patrone je napomenuo i da su izmene regulatornog okvira samo deo rešenja i da svi treba da odrade svoj deo posla - bankarski sektor, međunarodne finansijske institucije, same kompanije, javna preduzeća koja moraju da se reformišu - promene rukovodstvo, način finansiranja i rada.

Direktor sektora za ekonomiju u Delegaciji EU u Srbiji Frek Janmat istakao je da se izmene i dopune četiri zakona uklapaju u evropske integracije Srbije jer pomažu ispunjavanju dva važna kriterijuma - uspostavljanju tržišne ekonomije i poboljšanju konkurentnosti privrede.

Janmat je istakao da je pred Srbijom još dugačak put ka tržišnoj ekonomiji, kao i pred drugim zemljama Zapadnog Balkana koje idu ka EU, jer država i dalje ima ključnu ulogu u privredi, veliki udeo vlasništva u preduzećima, kao i visoke subvencije i pomoć tim preduzećima.

Na tom polju značajan doprinos trebalo bi da daju izmene zakona o privatizaciji i stečaju, dok bi novi zakoni o radu, kao i planiranju i izgradnji trebalo da pomognu poboljšanje konkurentnosti srpske ekonomije, rekao je Janmat.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen naveo je da bi izmene zakona o privatizaciji i stečaju trebalo da stupe na snagu do kraja decembra kako bi srpske vlasti do 15. januara sa tom institucijom završile pregovore o zajmu o budžetskoj podršci.

Sva četiri zakona trebalo bi da budu na snazi do zasedanja Borda Svetske banke koji treba da donese odluku o tom zajmu, rekao je Verheijen napominjući da se ta institucija zalaže i da se efikasnije sprovodi Zakon o javnim preduzećima, kao i da se obezbede otpremnine za radnike koji će ostati bez posla u preduzećima u restrukturiranju.

Predsednik MK grupe Miodrag Kostić ukazao je na to da od 1,7 miliona zaposlenih, "armija" od 750.000 radi u javnom sektoru i javnim preduzećima, a milion ljudi u realnom sektoru.

"Od tih milion ljudi, 200.000 do 300.000 ljudi ne prima redovno plate", dodao je Kostić, napominjući da u Srbiji ima 1,7 miliona penzionera, od kojih je 29 odsto otišlo u redovnu penziju.

Na milion ljudi ima tri miliona onih koji "ne doprinose", zaključio je Kostić, ističući da je taj model neodrživ i da treba prepoloviti broj zaposlenih u administraciji. Smatra i da nije moguće preko noći ukinuti subvencije, i da je realno da one budu ukinute u narednih pet godina, a da naredne godine budu smanjene 20 do 25 odsto.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić rekao je da je evidentno da treba promeniti model privatizacije koji insistira na prodaji, kao i da se razgovori sa ozbiljnim investitorima prvenstveno ne fokusiraju na ceni preduzeća, koju ponekad javnost ocenjuje nerealno visoko.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić postavio je pitanje li se zakonskim izmenama štite interesi krupnog kapitala ili radnika, ocenivši da su oni više naklonjeni interesima krupnog kapitala i da treba biti oprezan.

Savić smatra da izmene Zakona o radu ne znače da će doći do većeg zapošljavanja, ali i da je racionalno ne vezivati plaćanje otpremina za celokupni radni staž.

Nastavak na RTS...