Izvor: Vesti-online.com, 18.Jan.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Razbojnici u skupim odelima

Pokojni Minimaks, jedan od retkih hrabrih ljudi ondašnjeg vremena, imao je običaj da za neke navodno ugledne ljude kaže da su češće nosili čarapu na glavi, nego na nogama. A, za Zemunce kruži onaj vic: zašto imaju rupe na čarapama? Pa, da bi mogli da vide.

Milan Jovanović

Na žalost, u Srbiji više ništa nije smešno. Čarape sa prorezima zamenila su kamena lica ministara i svemogućih direktora, beskrupuloznih pljačkaša naroda i notornih lažova. Bezdušnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << partijskih klonova koji imaju samo jedan zadatak: uterati pare u državnu kasu, milom ili silom.

Tako je direktor Elektroprivrede Srbije, osioni mladi lav Obradović, ravnodušno poručio građanima koje je opljačkao bezobrazno visokim računima za struju da imaju pravo da se žale, ali kad plate.

Kao onomad u JNA: izvrši, pa se žali, vojniče!

U pojam ubijeni narod Srbije ćuti kao beslovesna marva. Ćuti i trpi. Ropće i plaća. Plaši se da ne bude gore, a nije svestan da je svako ćutanje samo novo ohrabrenje lopužama u skupim odelima da sa pljačkom nastave, sve dok i kožu s leđa ne ogule.

Kako ćete ustati protiv bandita kad onemoćate i klonete od gladi? Ili ćete samo leći u grob koji su vam već pripremili da vas skinu s hrane, ili sa grbače penzionog fonda koji su čerupali ko baba kokošku?

Genijalni ministar Radulović, koji opasno preti da ugrozi popularnost sumasišavšeg Bačevića, sa svojim timom još genijalnijih saradnika smislio je zakon po kome će svaki budući penzioner dobiti čitavih 200 evra mesečno.

Kažu, izračunali su da je toliko sasvim dovoljno za život. Odnosno, toliko ti treba da baš ne umreš od gladi, jer nije zgodno po ugled najbolje vlasti svih vremena da se narod pretura i koprca po ulicama.

Svako ko lane nešto protiv genija koji vlada Ministarstvom privrede automatski postaje nazadnjak, socijalista, kočničar oporavka i tržišne privrede. I još ministar kaže kako nama ne trebaju tamo neke strane investicije, koj će nam moj, već da mi sami treba da dignemo srušenu industriju.

A vaskrsnućemo je tako što ćemo potamaniti penzionere. Tačnije, one koji dočekaju penziju.

Kombinacijom psihopata i lopuža dobija se jedno mentalno obolelo društvo, u kome nije normalan onaj koji ne poludi. Pošto se protiv države ne sme, onda se ubijaju žene, muževi, deca, komšije, kolege i slučajni prolaznici. Svaki ubica, naravno, bio je dobar i povučen čovek, uredno plaćao račune za struju, a ni mrava nije zgazio.

Fijuknuo, eto tako, iz čista mira, pao mu mrak na oči i bez sečenja struje, zasvrbela ga satara. I sve to, dabome, od slatkog života, pobesnelo to, pa poludelo. Država (čitaj vlast) mu dala da živi ko budući Evropljanin, a on se polakomio na tuđi život.

Sve smo luđi, a bogami - nije ni čudo. Ubi nas ovo blagostanje, a kad pomislimo kako će lepo tek da nam bude, pa kako da od ushićenja ne siđeš s uma. Eto vam primera ministra rudarstva, njega je deset hiljada milijardi kineskih dolara potpuno raspametilo.

Kako će tek da flipne kad te milijarde jednog dana stignu?

Čujem nedavno da se pojavila nova vrsta kriminala: bezdušni vlasnici uličnih robova namerno guraju male Cigančiće pod točkove kola, a onda spopadaju užasnute vozače i reketiraju ih da ne bi zvali policiju. Policijski sindikat, koji je o tome progovorio, mafijaški bosovi zaogrnuti u plašt boraca za prava manjina proglasili su rasistima i mrziteljima Roma.

Između tih bosova i lopuža u skupim odelima suštinske razlike nema: i jedni i drugi spremni su da nas gurnu pod točkove kako bi nam oteli i crno ispod nokta. Ucenjuju, prete, reže... Sve onako napredno, demokratski.

Kad nas sve posa'ranjuju, od koga će da naplate struju?

Nastavak na Vesti-online.com...