Izvor: RTS, 24.Nov.2009, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat protiv klimatskih promena
Tri nedelje do početka konferencije o klimi u Kopenhagenu, optimisti tvrde da je moguć dogovor o emisiji štetnih gasova u razvijenim zemljama i visini pomoći najsiromašnijim državama. Pesimisti misle da neće biti potpisan pravno obavezujući sporazum.
Ostale su tri nedelje do početka konferencije o klimi u Kopenhagenu. Optimisti kažu da je moguć dogovor o ključnim elementima sporazuma, poput smanjenja emisije štetnih gasova u razvijenim zemljama i visini pomoći najsiromašnijim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << državama. Pesimisti tvrde da neće biti potpisan sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum.
Klima se menja brže nego što je iko predviđao i posledice će biti ozbiljnije. Zato jedan britanski stručnjak kaže da će u borbi protiv klimatskih promena biti potreban ratni mentalitet.
Prema novim prognozama, oko milijardu ljudi je ugroženo. Naučnici predviđaju da bi, ukoliko se ne preseče efekat staklene bašte, nivo mora mogao porasti i više od jednog metra. To bi izazvalo razorne poplave koje bi pogodile svakog desetog stanovnika na planeti.
Toraja Ahmed Obaid iz Fonda za stanovništvo Ujedinjenih nacija je rekla da klimatske promene nisu samo rezultat industrijalizacije, to je problem koji je stvorio čovek svojim nedelovanjem. Prema njenim rečima ljudi su ti koji su pogođeni i oni moraju da reše ovo pitanje.
Poremećaj godišnjih doba i ekstremni vremenski uslovi u budućnosti, izazvaće velike migracije ljudi. Na jugu afričkog kontinenta, polovina obradivog zemljišta će nestati, dok će na Himalajima topljenje glečera pokrenuti vodene stihije koje će uništiti veliki deo oranica.
Siromašne zemlje ugroženije globalnim zagrevanjem
Premda su manje razvijene zemlje manje odgovorne za emisiju štetnih gasova od razvijenih, globalno zagrevanje bi moglo da ima gore posledice po stanovništvo u siromašnim zemljama.
Toraja Ahmed Obaid je naglasila da su siromašne žene posebno na udaru, iako one najmanje doprinose klimatskim promenama i dodala da one ne putuju avionima, ne voze kola, čak ne mogu da dobiju vozilo da ih odveze do bolnice na porođaj.
Najugroženiji sa nadom očekuju skup čelnika 200 država u Kopenhagenu idućeg meseca, koji treba da preciziraju brojke i propise za smanjenje emisije ugljen dioksida. Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija se ljuti što se i pre skupa daju sumorne prognoze.
Ban Ki Mun je istakao da sve zavisi od novca i da bi trebalo razvijene zemlje da obezbede 10 milijardi godišnje jer sa tim novcem može da se počne sa smanjenjem štetnih gasova i ograničavanjem uništavanja šuma.
Naučnici upozoravaju da je šteta odavno načinjena i da su posledice neminovne, čak i kada bi odmah zaustavili emitovanje ugljen dioksida. Ipak, kažu, nije kasno za delovanje, ali brzo i zajedničko.
