Izvor: Vesti-online.com, 13.Jul.2016, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Proganja ga prošlost već četiri i po decenije

"Halo, ovde Ismet Ćatović, zovem iz Sidneja, pratim vaš rad i sve što se događa u mom rodnom kraju. Oduševljen sam kako i koliko pomažete nemoćnima i siromašnima i imam jednu molbu za vas - poslaću vam po mom prijatelju Enveru Hotu 300 australijskih dolara, uručite ih nekoj siromašnoj srpskoj pravoslavnoj porodici ili nekoj ubogoj starici. Pomoći ćete mi mnogo i skinućete mi veliku brigu i teret koji nosim 45 godina..."

Ovako je pre mesec dana tekao razgovor između >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << našeg saradnika i humanitarca iz Novog Pazara Hida Muratovića i 60-godišnjeg Ismeta Ćatovića, poreklom iz sela Jerebice na Pešteru, koji nekoliko decenija sa porodicom živi i radi u Australiji. Usledilo je i objašnjenje o "teretu koji nosi" i koji uručivanjem donacije nekoj pravoslavnoj sirotinji želi da skine sa svojih pleća.

- Bio sam dečak, srednjoškolac u Novom Pazaru. Da bih se školovao povremeno sam sa kamiondžijama išao na Ibar da u okolini Raške, Baljevca i Biljanovca tovarim pesak i šljunak. E tada, znate, nije bilo bagera, sve se radilo lopatom... U jednom trenutku, dok smo na ivici Ibra tovarili kamion, jedan čovek, mislim da je imao oko 30-35 godina, koji je tuda prolazio, valjda je bio ribolovac, skinuo je stvari sa sebe i počeo da gazi reku kako bi na drugoj obali, na jednom izvoru, uzeo vodu za piće. Iznenada, počeo je da se davi i zavikao u pomoć... Upao u neki vir... Skočio sam bez razmišljanja i zajedno sa mojim kolegom i šoferom izvukao ga iz vode, spasli smo ga sigurne smrti i jedva smo ga povratili. Znam da nam je rekao neko pravoslavno ime koga se danas ne sećam i da živi u Raški. Kad se malo oporavio, zahvalio nam se, ustao i brzo nestao u vrbacima pored reke - priča za "Vesti" ovaj naš "Australijanac".

- Kad smo natovarili kamion i spremali se da krenemo za Novi Pazar, na obali smo spazili košulju čoveka koga smo spasli. Nije u njoj bilo nikakvih dokumenata, a u džepu se nalazilo tadašnjih 25 "crvenih" novčanica. Bilo je to tada nekoliko naših dnevnica... Tražili smo ga danima da mu damo pare, raspitivali se o kome se radi, ali sve do jeseni te 1971. godine ništa o njemu nismo saznali. Novac je bio još kod nas i nismo znali šta sa njim da radimo. Na kraju smo vozač, drugi spasilac i ja sve podelili na ravne časti uz dogovor da mu, ako se nepoznati javi, novac vratimo... Nije se javljao, a moja porodica se odselila u Skoplje, potom u Australiju... Prolazile su godine, a mene je grizla savest, i danas me proganjaju te tuđe pare, možda nismo trebali da ih uzmemo, možda smo ih još tada trebali dati nekoj sirotinji... Često sam sanjao taj događaj i uvek osećao neku neobjašnjivu krivicu - objašnjavao nam je Ćatović.

Nedavno, pred Bajram, u Novi Pazar je iz Australije došao Enver Hot i iz Sidneja doneo Ćatovićev amanet... U poruci je stajalo da je novac sigurno pripadao pravoslavcu iz okoline Raške i da bi bilo dobro da 300 dolara uruči nekoj "pravoslavnoj duši" sa tog područja.

- Odlučio sam se za 80-godišnju Staniku Bakračević iz Tušimlje podno Golije, zabitog sela na granici opština Raška i Novi Pazar, koja živi sama i još nema struju. Želimo da Stanika ne umre u mraku, prikupljamo novac za osvetljenje njene kuće. Pomoć su nam obećali i u novopazarskom Elektrorasu. Nadamo se da će u njenom trošnom kućerku sijalica zasijati pre zime. Još jedan čitalac "Vesti" iz Švajcarske, poreklom iz Novog Pazara, najavio je Staniki pomoć od 150 evra. Čim i ta donacija stigne biće uručena zajedno sa Ismetovom. Hvala ovom dobrom čoveku iz Sidneja, njegov novac otići će u prave ruke, a on više neće imati razloga da nosi nikakav teret, niti grižu savesti, jer je učinio veliki sevap, jedno humano delo - ističe Hido Muratović.

Nastavak na Vesti-online.com...