Izvor: BKTV News, 04.Apr.2012, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizacija dobija izbore!
Izborni spotovi, mitinzi, vesti sa TV ekrana u kojima se govori o izborim ciljevima – prepuni su umilnih likova upravo onih koji su ovu zemlju i doveli do „prosjačkog štapa“. Srbija danas liči na onog skrušenog jadnika koji sedi ispred crkve ili na nekom od prometnih mesta na Terazijama sa pohabanim šeširom i čeka da neko ubaci makar metalni novčić. Nije li logično pitanje - zar politički marketinški stručnjaci ne vide da će upravo to odlučivati izbore na Đurđevdan. Jer, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << narod nije slep, da ne zna ko je kriv.
Uveren sam da su i svi spotovi „na pravi način pročitani“!
Sa ekrana „veliki majstor uništavanja ekonomskog i finansijskog sistema“ Mlađan Dinkić poziva usplahirenim glasom da samo čeka potpise Borisa Tadića, Ivice Dačića i Tome Nikolića i da se se rešimo „zmijskog ujeda“ zvanog „departizacije javnog sektora“. A on ne samo da je svojim partijskim drugovima napunio sva ministarstva u kojima je radio, već je osmislio i da agencije za sve i svašta raseli iz Beograda i tamo sada rešava zapošljavanja onih koji su svrstani pod barjak URS.
DS govori o industrijalizaciji a bio je u svim, osim jedne vlade, kada je Srbija deindustrijalizovana. To liči na spretnost dece iz jaslica koji dobiju kocke da vežbaju inteligenciju i taman ih nekako narađaju i stave poslednju, a ono se sve sruši.
Čudno da je da i aktuelni zamenik predsednika Vlade u odlasku postavlja javno pitanje – a šta traži MMF u Srbiji. Ako on ne zna – ko bi to onda znao?
Dakle, svi oni koji su zadužili Srbiju, danas su najžešči kritičari upravo onog što je Srbiju i dovelo do prosjačkog štapma.
Hajde da samo nasumice spomenem neke.
O Mobtelu se sve zna.
„C market“ je afera koja će ući u udžbenike kako se pljačka ne samo država, već i potencijalni partneri. Ali, niko nije objasnio kako je Nacionalna štedionica odjednom nestala kada su na otvaranju svoje devize ulagali i pokojni premijer Đinđić, i potpredsednik tada Savezne vlade Labus, pa i sam Dinkić. Osnivači su bila državna preduzeća i samo Evrosalon, sa ispod jedan odsto privatnog kapitala.
Preko noći ta štedionica je postala prvo privatna sa pozajmljenim parama iz privatne srpske banke u Moskvi gde i danas naši guverneri drže devizne rezreve, a onda je prodata Grcima sa mirazom od 4,7 milijardi evra državnog kapitala koji se isplaćuje do 2016 godine na ime „stare devizne štednje“. Samo čovek svesnih namera mogao je to da učini pored Komercijalne ili Vojvođanske banke, pa i Poštanske štedionice, u kojima je većinski državni kapital.
I kada već spominjem premijera Cvetkovića, brinem da li ima miran san kada pročita sledeće: „Kada tokom juna počnu razgovori sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom o utvrđivanju datuma za početak pregovora o pristupanju EU, prema novoj strategiji o proširenju prvo će biti otvorena poglavlja 23 i 24 koja se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i reforme pravosuđa i nezavisnosti regulatornih tela.
„Te tačke će u ovom slučaju prve biti otvorene i poslednje zatvorene“ saopštavaju iz Brisela. Praktično, to znači da će Srbija morati da otvori dokumenta u slučajevima na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije, i da pokaže neki rezultat u istrazi o spornim slučajevima.
Sem pet najvećih predmeta u kojima EP sumnja da postoji visoka korupcija, spisak ostalih 19 kompanija nikada nije bio poznat javnosti. Iz posrednih izvora, saznaje se da je reč o prodaji Veterinarskog zavoda Zemun, Keramike iz Kanjiže, Zastave elektro, Tehnohemije, Srboleka, ali i Luke Beograd, Novosti, Šinvoza, Trudbenik gradnje, Prosvete i Azotare Pančevo. Spekuliše se da su sporne i prodaja poslovnog prostora bivšeg Zavoda za obračun i plaćanja Nacionalnoj štedionici...“.
Cvetković je bio jedan od ključnih ljudi u firmi koja je radila , zajedno sa Vlahovićevim i Đunićevim Institutom na proceni vrednosti danas privatizovanih preduzeća.
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
