Izvor: RTS, 15.Jul.2009, 12:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (15. 07. 2009.)

Stanari u panici s decom bežali iz zgrade, Cilj eksplozije je da Srbi napuste Preševo, Naše poternice ubedljive, Rodoljub Šabić: Zakon o medijima antievropski!, naslovi su iz beogradske dnevne štampe

Stanari u panici s decom bežali iz zgrade

Trinaestogodišnji D. Z. i njegova majka Aferdita Š. (43) povređeni su u utorak, 50 minuta posle ponoći, u terorističkom napadu - eksploziji bombe postavljene pored zgrade u Ulici Vase Smajevića, blizu železničke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stanice u Preševu. Dečaka, koji je spavao, srča je rasekla po nogama, a komadi stakla povredili su i Aferditu Š.

Prema saznanjima „Blica", Aferdita Š. zaposlena je u Policijskoj upravi Preševo, kao i njen suprug, koji se takođe nalazio u stanu u trenutku napada. Hitna pomoć je povređene prevezla u Zdravstveni centar u Preševu, gde su zbrinuti, i prema rečima doktora Sabita Sahitija, imaju povrede ruku i nogu od krhotina stakla. Nakon toga su prebačeni na hirurško odeljenje Zdravstvenog centra u Vranju. Direktor bolnice u Vranju dr Dušan Aleksić rekao je da su povređeni upućeni na kućno lečenje.

Eksplozivna naprava velike razorne moći postavljena je pored zadnjeg ulaza u zgradu u kojoj žive porodice pripadnika policije i Žandarmerije. U trenutku eksplozije u četvorospratnici je bilo 37 osoba, među kojima i dece.

- Sve se treslo kao da je zemljotres. Zadrmali su se prozori, vrata, štokovi su izleteli, stakla popucala. Istrčala sam na terasu i videla veliki plamen, visine kao zgrada. Pomislila sam da je nešto eksplodiralo na pumpi koja je u blizini. Međutim, tada sam shvatila da je eksplozija bila ispred zgrade - priča za „Blic" jedna stanarka Ulice Vase Smajevića.

Njen komšija dodaje da je istrčao iz stana i video povređenu Aferditu Š. i malog D. Z., koji su prevezeni u bolnicu.

- Jak blesak i potom se nad zgradom nadvio dim. Izleteo sam iz stana, video komšije u panici. Istrčali su iz zgrade. Neki su nosili decu. Od siline eksplozije popucala su stakla i na automobilima na parkingu. Od detonacije su popucale vodovodne cevi, pa je sve poplavljeno - priča očevidac napada i dodaje da su svi stanari ulice, gosti kafića istrčali na ulicu.

Odmah su se pojavile patrole policije i Žandarmerije, koja ima punkt u blizini zgrade i patrolira Preševom.

Cilj eksplozije je da Srbi napuste Preševo

„Istraga će dati odgovor da li je eksplozija u Preševu povezana s napadom na pripadnike Žandarmerije kod Bujanovca koji se desio prošle nedelje. Ali, po svemu sudeći, cilj ovog terorističkog akta je da se unese nemir i kompromituju sposobnosti i mogućnosti državnih organa i zaplaši albansko stanovništvo, a srpsko da podstakne da napuste Preševo", rekao je Milan Marković, šef Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu koji je u stalnom kontaktu sa predstavnicima lokalnih vlasti ove tri opštine na jugu Srbije.

Marković u razgovoru za „Politiku" kaže da je situacija na jugu Srbije složena i teška i logično je da niko nije zadovoljan. Jedan od problema, kako ističe, jeste obrazovanje Albanaca, nedostatak udžbenika na albanskom jeziku. „Osim policije zastupljenost Albanaca u republičkim institucijama na jugu Srbije je gotovo nikakva", objašnjava Milan Marković ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, komentarišući nezadovoljstvo i Albanaca i Srba trenutnim stanjem u ovim opštinama.

Marković kaže da su postaviljene osnove za rešavanje problema nezastupljensoti Albanaca u republičkim institucijama u opštinama na jugu Srbije, ali da operativno bez ministarstava prosvete i pravde većinu toga nije moguće rešiti. "Na primer, suđenje na albanskom jeziku. Postoje prava koja su garantovana Ustavom i zakonima, a koja se ne ostvaruju u ovim opštinama. S druge strane, Albanci često kao da imaju želju da se te stvari ne rešavaju, u nadi da će ti problemi biti njihovi instrumenti i argumenti u nekim situacijama, pre svega, u odnosima s međunarodnim zvaničnicima."

Naše poternice ubedljive

U Ministarstvu pravde kao da ne dolazi letnja pauza. Umesto na more, ministarka Snežana Malović i njen tim za koji dan će se „preseliti" u skupštinske klupe da brane Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku i još pet pripremljenih propisa.

Uz to, reforma pravosuđa je u jeku - konkurs za sudije i tužioce samo što nije raspisan, a grade se i renoviraju zgrade za nove sudove.

Ministarka očekuje da se na konkurs za sudije prijave stručne, nezavisne, dostojne i efikasne sudije. "Odluka Ustavnog suda da je opšti izbor u skladu sa Ustavom je potvrda da Ministarstvo pravde sve svoje zakone usklađuje sa međunarodnim standardima i preporukama Saveta Evrope."

Upitana zbog čega naše poternice pred Interpolom nemaju isti tretman kao ostale i zbog čega je Agim Čeku pušten četiri puta, a zašto su poternice za Dobrovoljačku ukinute, odgovorila je: - To su dva sasvim različita osnova. U slučaju Agima Čekua postupljeno je po našoj poternici. Privela ga je bugarska policija i sud je doneo odluku o njegovom puštanju iz pritvora. Još nemamo odluku bugarskog suda o našem zahtevu za ekstradiciju. Ne želim da prejudiciram. Sačekaćemo i videćemo kakva će biti njihova odluka i obrazloženje.

- Tokom sledeće nedelje, odnosno 23. i 24. jula, biće održan sastanak u sedištu Interpola u Lionu kome će prisustvovati predstavnici Interpola, Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine i Ministarstva pravde. Ukazaćemo im na snagu naših argumenata povodom objavljivanja poternice u ovom predmetu, ali i u drugim predmetima ratnih zločina.

- Apsolutno smo učinili sve što smo mogli! Naša kancelarija Interpolu je dostavila sve ono što je potrebno za raspisivanje poternice.

Ministarstvo pravde čeka odluku američkih vlasti o deportaciji Žarka Lauševića. "Naša poternica je na snazi i ukoliko on bude deportovan, mi ćemo po tome i postupiti." Ministarka nije želela da komentariše eventualni Lauševićev zahtev za pomilovanje "dok sud ne bude dao svoje mišljenje, imajući u vidu sve posebne okolnosti ovog slučaja".

Rodoljub Šabić: Zakon o medijima antievropski!

Predlog zakona o javnom informisanju u suprotnosti je sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, čiji član 10 jasno propisuje da sloboda izražavanja ničim ne sme biti ograničena, tvrdi poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Prema Šabićevim rečima, ako bi ovakav predlog zakona bio usvojen u Skupštini, svaki medij pogođen milionskim kaznama mogao bi da se žali Evropskom sudu za ljudska prva u Strazburu i da dobije odštetu od države Srbije!

Šabić upozorava da bi sud u Strazburu, formiran upravo na osnovama Konvencije, sasvim sigurno donosio presude koje bi išle u prilog „kažnjenim medijima".

Zbog svega toga Rodoljub Šabić veruje da će parlament imati sluha za kritike i osude Predloga zakona koje su stigle od predstavnika bezmalo svih štampanih i elektronskih medija, njihovih urednika, stručne javnosti, novinarskih udruženja i većine stranaka.

- U članu 10 Konvencije o ljudskim pravima navedeno je da sloboda izražavanja ničim ne sme biti ograničena! Država se može mešati samo u izuzetnim okolnostima, pod tri uslova: da ograničavanje bude predviđeno zakonom, što formalno vlast uvek može da učini, da to bude u funkciji zaštite legitimnih interesa koji su utvrđeni čl. 10 Konvencije i, konačno, da je u demokratskom društvu neophodno primeniti tu meru. Prilično je jasno da to prema ovom predlogu zakona nije moguće. A, svako kome je ugrožena sloboda izražavanja može da se žali sudu u Strazburu.

Upozoravam da bi naknade štete, koje bi država morala da isplaćuje oštećenoj strani, bile izuzetno visoke. I to ne samo da bi nas koštalo, već bi i štetilo ugledu države - navodi naš sagovornik.

Šabić objašnjava da je zakon „krajnje restriktivan" i donet na sumnjivo brz način.

Nastavak na RTS...