Izvor: RTS, 05.Avg.2009, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (04. 08. 2009.)
Novosti: Ne mogu da sruše Vladu, Press: Dinkića svi demantuju, Politika: Finansijski sporazumi na čekanju zbog medijskog zakona, Blic: Uhapšen osumnjičeni za napad na Šešuma
Ne mogu da sruše Vladu
Potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac ocenio je da nema mogućnosti da dođe do prevremenih parlamentarnih izbora, naročito ne u 2009. godini, imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u državi.
"Ne znam kome bi sada bilo u interesu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da mesecima vodimo kampanju, a nakon toga pregovore o formiranju Vlade. Siguran sam da to ne bi bilo u interesu građana", rekao je Šutanovac u intervjuu za list Večernje novosti.
On je izrazio uverenje da će Predlog zakona o informisanju dobiti potrebnu podršku poslanika u parlamentu i dodao da ne veruje da postoje ideje o tome da neka stranka istupi iz Vlade i pruža joj manjinsku podršku.
"Ne verujem da postoje takve ideje. Varaju se svi koji misle da će oboriti Vladu na takav način. Ova Vlada će opstati ceo mandat, i to kao većinska", rekao je Šutanovac.
Šutanovac je, takođe, odbacio optužbe da DS vodi medijsku kampanju protiv Srpske napredne stranke i njenim predstavnicima poručio da više rade na modernizaciji svoje politike za koju je ocenio da i dalje ima najjače uporište u devedesetim godinama.
Odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost saradnje izmeću DS-a i naprednjaka nakon narednih izbora, Šutanovac je rekao da svi koji žele saradnju sa demokratama moraju da prihvate sistem vrednosti koji je usvojen u EU i za koji su se građani jasno opredelili.
Dinkića svi demantuju
Lider G17 Mlađan Dinkić obmanuo je javnost kada je u jučerašnjem intervjuu „Blicu" rekao da su predlagači spornog zakona o informisanju razgovarali o predlogu zakona „sa predstavnicima relevantnih medijskih udruženja".
Dinkića su juče za Pres demantovali Organizacija medija jugoistočne Evrope (SEEMO), Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Nezavisno udruženje novinara Vojvodine.
Generalni sekretar SEEMO Oliver Vujović kaže da je „vrlo neobično" što je Ministarstvo kulture „preskočilo" tu organizaciju, iako je praksa da ih zemlje iz okruženja konsultuju prilikom donošenja zakona o informisanju.
On smatra da su izmene zakona „u stvari demonstriranje sile", i upozorava da takvi potezi nikada nisu dali pozitivne rezultate!
- Kada dođu na vlast, političari u Srbiji često zaboravljaju da će doći vreme kada će biti u opoziciji, i da će im tada biti potrebni dobri zakoni! Često smetnu sa uma da nisu eksperti za sve i da o problematici sa kojom nisu upoznati treba da pitaju ljude koji su školovani za to. Ovde to nije bio slučaj, a pri tom su izmene zakona urađene na brzinu - smatra Vujović.
„Saučesništvo" u izmenama zakona negiraju i NUNS i ANEM. Potpredsednik NUNS-a Jelka Jovanović navodi da su bili upoznati sa tim da se spremaju izmene zakona, ali demantuje da su konsultovani o sadržaju.
- Bili smo obavešteni da se nešto sprema. Evo, upravo sam našla da je ministar Bradić u julu prošle godina najavio izmene. Naši članovi nisu znali za promene, konsultovani smo tek nakon što je sve obnarodovano - kaže Jovanovićeva.
Pres juče nije uspeo da dobije bilo kakav komentar od G17, stranke Mlađana Dinkića. - Niko iz ove stranke neće davati izjave povodom zakona o informisanju do daljeg. Dokle konkretno, ne znam. Šta smo imali, rekli smo - rekao je Nikola Papak, savetnik Mlađana Dinkića.
Finansijski sporazumi na čekanju zbog medijskog zakona
Zbog nesuglasica u vladajućoj koaliciji oko zakona o informisanju, Skupština se nije izjasnila o tri finansijska sporazuma, ukupne vrednosti 350,5 miliona evra, od čega je 60 miliona evra namenjeno nastavku radova na putevima. A do kraja avgusta na usvajanje čekaju i zakoni iz oblasti urbanizma, zdravstva, obrazovanja, pravosuđa...
Stotine hiljada građana Srbije čeka da legalizuje svoje objekte, investitori papire da bi mogli da grade stanove, putari novac za nastavak radova, samo su neka od objašnjenja predstavnika vladajuće koalicije opoziciji, koja je protestovala što parlament raspravlja po hitnom postupku o 24 vrlo važna zakona. Bilo je, kako se tvrdilo, neophodno i u interesu građana, sve akte usvojiti do 31. jula. Ispostavilo se, međutim, da je od svega najvažniji zakon o informisanju i da baš sve može da čeka mesec dana dok vladajuća koalicija ne izgladi nesuglasice oko ovog akta i ne pronađe način da on bude usvojen.
Tako će septembar sačekati i set pravosudnih zakona, koji treba, između ostalog, da omogući efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala. Ovim zakonima ubrzava se krivični postupak, ali i zabranjuje izricanje kazni ispod zakonskog minimuma za teška krivična dela kao što su silovanje, iznuda, trgovina drogom...
Na čekanju su i propisi iz oblasti urbanizma, stanogradnje i životne sredine, čije usvajanje treba da omogući pojednostavljenje i skraćivanje postupka za izdavanje građevinskih dozvola, ali i da omogući legalizaciju bespravno podignutih objekata, a takvih objekata, kako je rekao Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, ima milion u Srbiji.
U ovom paketu je i dugo najavljivani zakon o socijalnom stanovanju, kojim se stvaraju okviri stambene politike i obezbeđuje građanima slabijeg materijalnog stanja, koji nemaju rešeno stambeno pitanje da, u perspektivi, uz pomoć državnih subvencija dođu do krova nad glavom.
Dok se poslanici, kako reče Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta, zasluženo odmaraju u avgustu, na usvajanje čekaju i propisi iz oblasti zdravstva, među kojima su zakoni koji će regulisati pitanje veštačke oplodnje, transplantacije organa i uspostavljanje standarda u oblasti obezbeđivanja adekvatnih količina krvi i krvnih komponenti...
Na čekanju su i dva zakona iz oblasti obrazovanja, koji su u parlamentu dobili sve pohvale, uz tek poneku zamerku, za koje će i opozicionari glasati. Ovim zakonima je, između ostalog, predviđeno ukidanje klasifikacionog ispita za upis u srednje škole, a, umesto toga se uvodi polaganje male mature na kraju osnovne škole. Ovo pravilo bi trebalo da važi za školsku 2010/11. godinu.
Poslanici treba da se izjasne i o zakonu o savetima nacionalnih manjina, za koji su predstavnici nacionalnih manjina u srpskom parlamentu rekli da je njegovo donošenje jedno od retko ispunjenih predizbornih obećanja. Parlament treba da se izjasni i o zakonu o kulturi, na koji se čekalo punih 17 godina.
Uhapšen osumnjičeni za napad na Šešuma
Mađarska policija uhapsila je dvadesetšestogodišnjeg muškarca zbog sumnje da je povezan sa ubistvom rumunskog rukometaša Mariana Kozme, 8. februara u Vespremu, kada je teško povređen i srpski reprezentativac Žarko Šešum, izjavio je portparol mađarske policije Zoltan Čanji, ali nije želeo da saopšti njegov identitet.
Samo nekoliko sati posle zločina, austrijska policija uhapsila je osumnjičene državljane Mađarske Šandora Rafaela i Đezu Nemeta. Uhapšeni su na putu u blizini granice s Mađarskom, a automobil kojim su nameravali da pobegnu u Italiju vozila je 37-godišnja žena.
Nakon njih, uhapšen je i Ivan Stojko, kao i još dvojica napadača. Prema pisanju mađarskih medija, rukometaši su stradali nakon što su pokušali da pomognu konobarici u klubu „Patriota" koju su maltretirali napadači na rukometaše.
Napadači su Kozmu sačekali ispred kluba i izboli ga nožem. Dva puta je uboden u srce i odmah je preminuo. Žarko Šešum je pomislio da je Kozma u nesvesti i sagnuo se da mu izvadi jezik iz dušnika. Tada ga je napadač nogom šutnuo u glavu. Ivan Pešić, hrvatski reprezentativac, pokušao je da zaštiti saigrače, ali je nožem uboden u slabinu. Nakon što su na smrt izboli Kozmu i teško povredili njegove saigrače, napadači su pobegli. Sigurnosne kamera su ih, međutim, snimile, pa su ubrzo identifikovani i neki od njih i uhapšeni.
Srpski rukometaš je posle izlaska iz bolnice rekao za „Blic" da mu je jako teško pao gubitak prijatelja. Njegov otac Steva juče je za „Blic" izjavio da Žarko ne želi da govori o napadu.
- Žarko je u Mađarskoj sa ekipom na pripremama i u stalnom smo kontaktu. Siguran sam da ne želi ponovo da govori o smrti prijatelja niti da komentariše najnovije hapšenje. Ne verujem da ga je bilo ko iz mađarske policije o tome obavestio. On za takve vesti čuje iz medija. Sada je na policiji da sve napadače privede pravdi - kaže Steva Šešum.
