Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Dec.2009, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pred sudom u Strazburu 100.000 žalbi

STRAZBUR - Čak 30.000 slučajeva povreda ljudskih prava u Rusiji čeka na razrešenje u Strazburu. Ni druge istočnoevropske zemlje ne zaostaju: Rumunija, Turska, Bosna i Hercegovina, ali i Slovenija.

Problem zadaju komplikovane procedure. U u Strazburu trenutno se nalazi oko 100.000 žalbi. Ovaj sud proverava da li 47 država članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o ljudskim pravima, zaista to i čine.

Veliki broj tužbi stiže iz istočne Evrope, ali i jugoistoka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Turske, Rusije, Ukrajine...

U Strazburu se u proceduri nalazi oko 30.000 slučajeva u kojima se Rusiji prebacuju povrede ljudskih prava. Pre svega u Čečeniji, zbog ljudi koji su tamo oteti, a nadležni organi protiv toga ništa nisu preduzeli.

U proceduri je i 11.000 žalbi protiv Turske, 9.000 protiv Rumunije i oko 8.000 protiv Ukrajine. I u ovim zemljama često se radi o zlostavljanjima i neljudskim zatvorskim uslovima, zabranjenim demonstracijama i novinama, čime se krši sloboda izražavanja.

"Zemlje zapadne Evrope su već 40 godina pri Evropskom sudu za ljudska prava, istočnoevropske tek od 90-tih. To se ne sme zaboraviti", izjavio je za nemački državni radio "Dojče vele" Aksel Miler Elšner pravnik Evropskog suda za ljudska prava.

I protiv drugih manjih istočnoevropskih zemalja poput Bosne i Hercegovine, Slovenije, Moldavije, Gruzije je, u odnosu na broj stanovnika, uložen veliki broj žalbi zbog povreda ljudskih prava.

"Uzeću na primer Rumuniju koja ima isti broj stanovnika kao i nemačka pokrajina Severna Rajna Vestfalija, ali protiv koje je uložen dvostruki broj žalbi u odnosu na celu Nemačku. To ukazuje na veliko nepoverenje stanovništva prema pravosuđu", objašnjava za nemački radio sudija Renate Jeger.

Međutim, pod znakom pitanja je da li će u pomenutim zemljama povrede ljudskih prava ikada biti razjašnjene. Već nekoliko godina se priprema važna reforma Evropskog suda za ljudska prava koja bi trebalo da omogući efikasniji i brži rad. Tako bi o odbijanju jedne nedopustive žalbe mogao odlučivati samo jedan sudija.

Jasni slučajevi bi ubuduće trebalo da budu u nadležnosti trojice, a ne kao do sada, sedmorice sudija. Mandat sudija bi trebalo da bude produžen na devet godina bez mogućnosti reizbora. Do sada je sproveden samo jedan mali deo ovog protokola. Sprovođenje reformi od 2004. godine blokira Rusija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...