Izvor: RTS, 06.Nov.2014, 00:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošačka glad i u krizi
Čini se da, što su plate manje i besparica veća, to su veće gužve u tržnim centrima, duže reklame na televiziji i više bilborda na ulicama. Najviše se nudi ono što je većini građana Srbije nedostižno skupo.
U minut po ponoći i posle šest sati čekanja u redu. Do ajfona 6, prvi u Srbiji došao je dvadesetšestogodišnji student. I tako upisao Beograd na mapu 36 svetskih metropola u kojima je te noći vladala "epl" groznica.
Operateri su, kažu, brzo rasprodali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prvu seriju telefona, čija cena prelazi hiljadu evra, i to u zemlji gde je prosečna plata duplo manja i ne pokriva ni potrošačku korpu.
"Veliki deo stanovništva pripada tome što bi se moglo nazvati potrošačkim društvom jer na njih utiču reklame, orijentišu se prema materijalističkim vrednostima, prema statusnoj potrošnji. svi ti klasični elementi potrošačkog društva postoje i ovde", kaže sociolog Vladimir Vuletić.
Na pitanje da li imamo pravo ili kvazipotrošačko društvo, odgovor daju tržni centri. Od najjeftinijeg do najskupljeg brenda - svaka roba ima svog kupca. Često nedostaje samo parking mesto. Da imamo više novca, samo bismo trošili više.
"Tu je poenta koliko vi sa manje primanja možete da priuštitte. To je jedan stil života koji nije moguće lagano ispratiti pa se nekad završi sa prezaduženjem i na kraju siromaštvom", objašnjava ekonomista Aleksandar Stevanović.
Nekada se potrošačkim društvom smatrala srednja klasa. Danas su svi potrošači.
"I niži srednji sloj i radnička klasa, svi ti ljudi koji imaju pristup i orijentisani su ka novcu hoće da zarade više da bi mogli da troše više", dodaje Vuletić.
Samo za bogate - tu poruku šalju reklame satova vrednih koliko i automobil. Bilbordi sa automobilima koji koštaju koliko i dvosoban stan u Beogradu, propagiraju prestiž. Kome se obraćaju?
"Imate jedan sloj preduzetnika, imate i dalje jedan, ali prilično tanušan, sloj stručnjaka koji su zaposleni u stranim kompanijama, menadžera - to je sloj koji sebi može da priušti ovu vrstu proizvoda", navodi Vuletić.
Tržni centri su puni onih koji ne mogu da kupe skupo. Oni samo gledaju ili kupuju ono što liči na skupo kako bi zavarali glad potrošaču u sebi.
