Izvor: B92, 08.Jan.2024, 23:51
Poslednje upozorenje: Desiće se katastrofa
Bivši naučnik NASA-e Džejms Hansen, koji je zaslužan za upozoravanje sveta na opasnosti klimatskih promena 1980-ih, sada ima novu prognozu.
On je govorio o globalnom zagrevanju i njegovim posledicama.
Hansen, u stvari, kaže da će globalno zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva, pojačano prirodno ponavljanim klimatskim pojavama kao što je El Ninjo, dovesti do kritičnog temperaturnog praga od čak 1,7 stepeni iznad predindustrijskog proseka do maja 2024. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << .
On smatra da bi, uprkos prelasku kritičnog temperaturnog praga, svetski lideri trebalo da postignu dogovor o ukidanju fosilnih goriva. S druge strane, neki naučnici smatraju da se temperaturni prag od 1,5 stepeni (kako je trenutno) može smatrati probijenim tek kada niz od nekoliko godina pređe ovu granicu, a pretpostavlja se da će se to dogoditi do 2030. godine.
Hansen, poznat po svojoj ulozi u javnom otkrivanju početka efekta staklene bašte američkom Kongresu 1988. godine, dodao je da bi prelazak temperaturnog praga od 1,5 stepeni trebalo da utiče na Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC).
Hansenova tvrdnja da će ova godina najaviti početak prelaska praga od 1,5 naišla je na različite odgovore od drugih naučnika koje je kontaktirao Gardijan. Dru Šindel, klimatolog sa Univerziteta Djuk, rekao je da je 2023. godina koja je pred nama bila "neobično topla" zbog El Nina.
Međutim, on se slaže sa Hansenovom izjavom. Šindel takođe dodaje da se svet približava prekretnici i da će granica od 1,5 stepeni verovatno biti prekršena "2020-ih, a ne 2030-ih", s obzirom na to da su se poslednje godine tako brzo zagrejale.
Čak i ako svetska temperatura pređe granicu od 1,5 C, istraživači naglašavaju da to ne znači da će sve biti nepovratno izgubljeno. Prema sadašnjim vladinim obećanjima da će smanjiti emisije - ako ne i u potpunosti ukinuti fosilna goriva - svet je i dalje na putu zagrevanja za najmanje 2,5 stepena do kraja ovog veka.
Bivši naučnik NASA-e Džejms Hansen, koji je zaslužan za upozoravanje sveta na opasnosti klimatskih promena 1980-ih, sada ima novu prognozu o globalnom zagrevanju i njegovim posledicama.
Hansen, u stvari, kaže da će globalno zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva, pojačano prirodno ponavljanim klimatskim pojavama kao što je El Nino, dovesti do kritičnog temperaturnog praga od čak 1,7 stepeni iznad predindustrijskog proseka do maja 2024. .
On smatra da bi, uprkos prelasku kritičnog temperaturnog praga, svetski lideri trebalo da postignu dogovor o ukidanju fosilnih goriva. S druge strane, neki naučnici smatraju da se temperaturni prag od 1,5 stepeni (kako je trenutno) može smatrati probijenim tek kada niz od nekoliko godina pređe ovu granicu, a pretpostavlja se da će se to dogoditi do 2030. godine.
Hansen, poznat po svojoj ulozi u javnom otkrivanju početka efekta staklene bašte američkom Kongresu 1988. godine, dodao je da bi prelazak temperaturnog praga od 1,5 stepeni trebalo da utiče na Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC).
Hansenova tvrdnja da će ova godina najaviti početak prelaska praga od 1,5 naišla je na različite odgovore od drugih naučnika koje je kontaktirao Gardijan. Dru Šindel, klimatolog sa Univerziteta Djuk, rekao je da je 2023. godina koja je pred nama bila "neobično topla" zbog El Ninja.
Međutim, on se slaže sa Hansenovom izjavom. Šindel takođe dodaje da se svet približava prekretnici i da će granica od 1,5 stepeni verovatno biti prekršena „2020-ih, a ne 2030-ih”, s obzirom na to da su se poslednje godine tako brzo zagrejale.
Čak i ako svetska temperatura pređe granicu od 1,5 C, istraživači naglašavaju da to ne znači da će sve biti nepovratno izgubljeno. Prema sadašnjim vladinim obećanjima da će smanjiti emisije - ako ne i u potpunosti ukinuti fosilna goriva - svet je i dalje na putu zagrevanja za najmanje 2,5 stepena do kraja ovog veka.
"Prelazak na svet od 1,5 je značajna prekretnica jer pokazuje da je priča koju pričaju Ujedinjene nacije, uz saglasnost njihovog naučnog savetodavnog tela, IPCC, gomila sranja“, nastavlja Hanesn.
„Preći ćemo 2 stepena Celzijusa 2030-ih osim ako ne preduzmemo svrsishodnu akciju da utičemo na energetski balans planete.
Prošla, 2023., bila je najtoplija godina u istoriji, a sve prognoze naučnika govore da bi ova godina mogla da nadmaši postavljeni rekord, o čemu je već bilo reči.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
