Izvor: Blic, 12.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pored grožđa grad gvožđa
Pored grožđa grad gvožđa
SMEDEREVO - Samo su retki srpski gradovi nastajali onako kako je nastajalo Smederevo. Većina se izrodila iz sela i naselja, a despot Đurađ Branković je Smederevo gradio da bude prestonica.
Iako je od vremena oslobađanja od nacista poznat kao grad čelika i metalurga, poznavaoci istorijskih prilika znaju da je ovaj grad dva puta bio prestonica Srbije. Prvi put bio je poslednja srpska prestonica srednjeg veka, da bi ga Karađorđe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << učinio novim prestonim gradom Srbije oslobođen od Turaka u kojoj je zasedao Praviteljstvujušći sovjet.
Poslednju srpsku srednjovekovnu prestonicu, Smederevski grad, podigla je i u njoj stanovala srpska dinastija Brankovići. Despotova žena Jerina nosila je epitet prokleta jer je narod verovao u njenu demonsku snagu. I danas se veruje da se blago proklete Jerine nalazi u lagumima ispod utvrđenja.
Od gospodstvenog, Smederevo je postalo radnički grad. Od grada grožđa, grad gvožđa. Urbana legenda kaže da je najveći srpski izvoznik čelika, smederevska železara, počela da se gradi po naredbi maršala Tita. Kada je prvi put posle Drugog svetskog rata dolazio u Smederevo, Tito je pitao: 'Šta ovde najbolje uspeva?' Seljaci su rekli grožđe. Maršal je razumeo gvožđe i naredio: 'Neka bude železara'. I bi železara. Zbog jednog slova i maršalove poslednje, Smederevo je od gospodstvenog pretvoreno u industrijski grad.
Oni koji su gradili železaru tvrde da je ova anegdota izmišljotina, ali istina je da su mnogi vinogradari trbuhom za kruhom ostavili čokote i počeli da liju čelik. Hiljade hektara vinogorja do danas je skoro potpuno raskrčeno jer su dobri uzgajivači grožđa postali loši proizvođači čelika. Železara je kao dugogodišnji gubitaš, kojeg je država vazdan održavala na veštačkom disanju, Smederevu oduzela sjaj prestonice i nikada ga nije vratila.
Sutra: Valjevo
Jelena Ilić
