Izvor: Blic, 01.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke prilike rasterale kupce
Odluka o održavanju prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji skoro sasvim sigurno imaće velikog uticaja na usporavanje privrednog rasta u Srbiji, jer će mnoge odluke biti odložene. Pojedini strani investitori već su stopirali učešće u projektima, što će dovesti do smanjenja priliva sredstava iz inostranstva i osetnijeg uticaja na devizni kurs i inflatorne pritiske.
Zrela odluka Narodne Banke Srbije da podigne referentnu kamatnu stopu sa 11,5 na 14,5 odsto, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa ciljem da se ograniči potrošnja i smanje inflatorni pritisci, uticaće i na ponašanje investitora, ali i na smanjenje fer vrednosti akcija na Beogradskoj berzi. Ona bi mogla pogurati dodatnu rasprodaju akcija.
S druge strane, rast cena sirovina i energenata u čitavom svetu praćen je seobom investitora sa finansijskih tržišta na robne berze i doveo je do pojave troškovne inflacije. Zbog toga je moguće da će rezultati poslovanja u ovoj godini za mnoge kompanije biti gori od inicijalno planiranih, a to će se posledično odraziti i na berzansku cenu njihovih akcija.
Imajući sve to u vidu, ovu godinu bi, po svemu sudeći, mogle obeležiti akcije iz sektora prehrambene industrije i poljoprivrede. Očekuje se, naime, da će rast cena hrane u svetu za sobom povući i povećanje cena poljoprivrednog zemljišta. U Srbiji je, međutim, zbog trenutnih političkih dešavanja, za sada teško proceniti uticaj ovih efekata na cenu akcija kompanija iz sektora poljoprivrede.
Protekli mesec su obeležile i objave rezultata poslovanja banaka, čijim akcijama se i dalje najviše trguje na Beogradskoj berzi. Među bankama koje su do sada objavile rezultate najprijatnije iznenađenje je „Univerzal banka", s rastom neto prihoda od kamata za čak 110,9 odsto i neto prihoda od naknada za 40,5 odsto. Iako je zabeležen naizgled neznatan rast dobiti od 1,6 odsto u odnosu na 2006. godinu, trebalo bi uzeti u obzir da je lanjski rezultat, za razliku od onog iz 2006, baziran na zdravom rastu prihoda iz osnovne delatnosti, a ne na jednokratnim prihodima od ukidanja rezervisanja.
I AIK banka je zabeležila još jednu više nego uspešnu godinu. Iako učesnici na tržištu kapitala često skreću pažnju da ova banka ostvaruje atraktivne rezultate na osnovu ostalih aktivnosti, neto prihodi od kamata i naknada u 2007. porasli su čak 85 odsto.
No, uprkos dobrim poslovnim rezultatima, cena akcija AIK banke u martu je pala za preko 15 odsto, jer je početkom meseca vredela 9.230, a proteklog petka se trgovanje završilo na „koti" od 7.950 dinara. U međuvremenu, cena se kretala cik-cak, pa je u jednom momentu, 13. marta, pala na samo 7.195 dinara. Gotovo identično kretale su se i cene akcija „Univerzal banke". Prvo su sa 33.000 dinara pale na 22.509, da bi u petak, 28. marta, mogla da se kupi, odnosno proda, za 26.501 dinar.
Neverovatne oscilacije obeležile su i zbivanja na drugim berzama u regionu. U Makedoniji je vladajuće koalicija bila pred kolapsom, mnogi lokalni analitičari su se uplašili sličnog scenarija kao u Srbiji i došlo je do kratkotrajnog, ali vrlo oštrog pada cena akcija na Makedonskoj berzi, čiji se indeks od 6. do 19. marta srozao za 17,4 odsto. No, za razliku od Srbije, on je u roku od samo četiri radna dana porastao za 18,1 odsto.
Izborna groznica trese i Crnu Goru, pa su u martu indeksi dve crnogorske berze izgubili 12,14 i 14,7 odsto svoje vrednosti, a značajno je smanjen i obim prometa akcija sa kontinuiranog trgovanja. I tamo su cene u pojedinim slučajevima odreagovale suprotno od očekivanja. Posle objave „Telekoma Crne Gore" da su u 2007. ostvareni bolji poslovni rezultati nego 2006, cena njegovih akcija pala je za 10 odsto.
I u Hrvatskoj tržište uporno reaguje na loše vesti sa svetskih finansijskih tržišta, iako je tamo sve manje stranih investitora, koji su se u velikom broju povukli iz čitavog regiona. Zbog svega toga se indeks Zagrebačke berze CROBEX zakopao duboko u negativnoj zoni, izgubivši od početka godine više od četvrtine vrednosti.
Opširnije u magazinu „Bankar"
