Izvor: Glas javnosti, 15.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobeda srpske vojske zadivila svet
Tačno pre 90 godina, na današnji dan, u zoru, francuski general Franš D’ Epere naredio je da se krene u proboj Solunskog fronta, u kome je srpska vojska odigrala glavnu ulogu i koji se ubraja među najuspešnije operacije Prvog svetskog rata. Ova neviđena ofanziva i dan-danas se izučava na mnogim vojnim akademijama širom sveta, kao blistavi primer jedne velike pobede.
U 5.30 časova, posle snažne artiljerijske pripreme, divizije prvog ešalona Druge armije započele su napad. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Srpska vojska nezadrživo je krenula u otadžbinu! Za manje od 15 dana srpska vojska prevalila je više od 700 kilometara. Savezničke trupe u čudu su posmatrale neverovatno prodiranje srpskih vojnika. Kako su saveznici svedočili, često su imali poteškoća da na motornim vozilima sustignu srpske borce koji su - jurišali pešice!
Srbija je posle četiri godine neviđenih muka i patnji - ponovo slobodna!
Sve je, zapravo, počelo tri godine ranije.
Solunski front nastao je kao pokušaj saveznika (posle mnogih kalkulacija, taktiziranja i odugovlačenja) da pomognu Srbiji u jesen 1915. godine protiv združenog napada Nemačke, Austrougarske i Bugarske.
Ali, ekspedicija je došla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije, a bila je i otežana unutrašnjom političkom krizom u Grčkoj. Na kraju je stvoren stabilan front, koji se prostirao od albanske obale Jadranskog mora do reke Struma, u kome su se međunarodne savezničke snage borile sa Centralnim silama. Solunski front je ostao prilično stabilan, uprkos lokalnim akcijama, sve do velike savezničke ofanzive predvođene Srbijom u septembru 1918. godine, koja je rezultirala kapitulacijom Bugarske i oslobođenjem Srbije.
Austrougarska je napala Srbiju u avgustu 1914. godine, ali nije uspela da savlada srpski otpor. Posle ulaska u rat Otomanskog carstva na strani Centralnih sila, odlučujući faktor bio je položaj Bugarske. Ova zemlja je zauzimala strateški položaj na boku Srbije, a njena intervencija, verovalo se, na bilo kojoj od strana odlučujuće bi poremetila ravnotežu. Dok su saveznici mogli da ponude male teritorijalne ustupke od Srbije i (još uvek neutralne) Grčke, obećanja Centralnih sila bila su mnogo primamljivija, pošto su one nudile većinu teritorija koja je Bugarska tražila. Posle poraza Antante kod Galipolja i ruskim porazom u Gorlice-Tarnovskoj ofanzivi, koje su demonstrirale snagu Centralnih sila, kralj Ferdinand je potpisao sporazum sa Nemačkom i 21. septembra 1915. godine je započeo mobilizaciju za rat.
SRBI IDU KAO OLUJA
Maršal Franš D’ Eperea u izveštaju francuskoj vladi pri proboju Solunskog fronta napisao je, između ostalog, da se operacije moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju, samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja - napred.
U novom izveštaju poslatom svojoj vladi krajem oktobra 1918. godine maršal D ‘Epere konstatuje: To su seljaci, skoro svi. To su Srbi tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva... Ali, došao je rat. I, eto, kako su se namah za slobodu zemlje ti seljaci, bez napora, pretvorili u vojnike najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, stvorene od izdržljivosti i poleta, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine...
REAKCIJE PROTIVNIKA
Posle velike pobede srpske vojske, krajem septembra 1918. godine, bugarski kralj Ferdinad je rekao: Ovo je kraj svih nas... Kralj Ferdinand je abdicirao i otišao u izgnanstvo početkom oktobra iste godine.
Nekoliko dana ranije, nemački car Viljem Drugi je u telegramu upućenom bugarskom kralju Ferdinandu, oktobra 1918. godine napisao: Šezdeset dve hiljade srpskih vojnika odlučilo je rat. SRAMOTA!
NAPRED U OTADŽBINU
Zapovest vojvode Živojina Mišića srpskoj vojsci za proboj Solunskog fronta od 13. septembra 1918. godine bila je kratka i jasna:
- Svi komadanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom, junaci napred u otadžbinu!
Srbija je pokušavala da obnovi svoje oslabljene armije i poboljša stanje sa zalihama. Uprkos velikim naporima, srpska vojska je bila za samo 30.000 ljudi veća nego na početku rata (oko 225.000) i još uvek nije bila dobro opremljena. Iako su Velika Britanija i Francuska govorile o ozbiljnijoj vojnoj pomoći Srbiji, ipak su je ostavile na cedilu i ništa nisu uradile sve dok nije bilo prekasno.
Kada je Bugarska započela mobilizaciju, Francuzi i Britanci su poslali dve divizije da pomognu Srbiji, ali su kasno stigle u Solun. Delimični razlog za ovo odlaganje bila su sukobljena mišljenja u grčkoj vladi o ovom ratu. Prema Srbiji su krenule Bugarska, Nemačka i Austrougarska vojska, sve pod komandom feldmaršala Makenzena, koje su ukupno brojale oko 500.000 ljudi. Nemci i Austrougari su započeli svoj napad 5. oktobra masovnom artiljerijskom pripremom, koju su sledile prelasci preko Save i Dunava. Zatim je 11. novembra bugarska vojska napala iz dva pravca, jednim sa severa prema Nišu, a jednim sa juga prema Skoplju. Bugarska vojska je bila velika i brzo se probila kroz slabije srpske snage koje su pokušavale da zaustave njeno napredovanje. Zbog bugarskog proboja, pozicija Srbije je bila beznadežna - njena glavna vojska na severu zemlje bila bi ili okružena i primorana na predaju ili bi morala da se povuče.
Vojvoda Radomir Putnik naredio je povlačenje na jug i zapad prema Crnoj Gori i Albaniji. Srbija je gotovo opustela! Vreme je bilo loše, kao i putevi, a vojska je morala da pomogne desetinama hiljada civila koji su se povlačili sa njom. S vojskom i narodom povlačio se i već ostareli kralj Petar Karađorđević. Po ciči zimi, kroz sneg i led, naši vojnici i civili povlačili su se kroz bespuća Albanije. Izmučeni, izgladneli, slabo odeveni imali su protiv sebe još jednog podmuklog protivnika - stanovništvo Albanije. Gde god su mogli, Arbanasi su mučki, s leđa, napadali i ubijali naš narod. Na ovom strašnom putu stradalo je više hiljada Srba.
Ukupno je oko 125.000 srpskih vojnika stiglo do obale Jadranskog mora i ukrcalo se na francuske transportne brodove koji su ih prevezli na brojna grčka ostrva, a većina je otišla na Krf, pre nego što su poslati za Solun. Vojvoda Putnik je zbog bolesti morao biti nošen tokom celog povlačenja i umro je u bolnici u Nici (Francuska) 1917. godine.
Srpska vojska (sada pod komandom generala Petra Bojovića), posle odmora i oporavka na Krfu, francuskim brodovima prebačena je na Solunski front. Tada su i savezničke snage bile vrlo velike, a konačno su imale i grčku vojsku na svojoj strani. Međutim, i Bugarska je povećala brojnost svoje vojske tokom 1917. godine i u pogledu ukupnog broja vojnika dve strane su bile približno jednake. Ali, ratna sreća sada je bila na strani saveznika. U pogledu morala dve strane su bile potpuno različite. Saveznici, koje je ponosito predvodila Srbija, bili su uvereni u svoju skoru pobedu, dok su bugarski vojnici uvideli da je i ovaj rat za njih izgubljen - Otomansko carstvo je bilo pred kolapsom, vlada Austrougarske je bila u haosu, a nekada moćna nemačka vojska je poražena na Zapadnom frontu.
U jesen 1918. godine, uporedo sa ofanzivom savezničkih snaga na zapadu pripremana je i velika ofanziva na širokom i dugačkom Solunskom frontu. Krajem decembra 1917. godine postavljen je komandant savezničkih vojska na solunskom frontu, francuski general Gijoma. Po prijemu dužnosti on je od srpske Vrhovne komande tražio da proširi front svoje vojske, ali načelnik štaba srpske vrhovne komande general Petar Bojović nije se složio sa tim i tražio je da se srpski front još više skrati. Kao rezultat ovih nesuglasica došlo je do promena - na mesto generala Gijoma, došao je general Franš D’ Epere, a na mesto generala Bojovića vojvoda Živojin Mišić čiju je Prvu armiju primio general Bojović. Vrhovnu komandu nad celom savezničkom vojskom imao je general D’ Epere, a nad srpskom, pored prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i vojvoda Mišić.
Posle dužih priprema, na današnji dan pre 90 godina, srpska vojska, uz pomoć saveznika počela je proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, koji je završen oslobođenjem Beograda 1. novembra 1918. godine
Poginuli vojnici na frontu su sahranjeni u sklopu srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu.
Nazalost , takvih Srba vise nema.Da se to desilo sada ,vi bi bili postrljani a oficiri bi zavrsili u Hagu.
Da bilo je to vreme kada su ciljevi i razlozi borbe bili kristalno jasni i kada su oni koji su se borili radili to za dobrobit buducih generacija. Cudno da krajem istog veka nase shvatanje o borbi i secanje na nase pretke, nije bilo tako jasno i cisto. U tim poslednjim ratovima smo cinili stvari od kojih se normalnom coveku dize kosa na glavi. Sada kada je sve to proslo i kada su stvari zavrsene, nacionalisticke horde pokusavaju da to opravdaju, tako sto se pozivaju na one generacije, koje na njihovu zalost nisu cinile takve stvari. Ispravno bi bilo da se ponosimo nasim generacijama koje su ucestvovale na Solunu, ali da se ljudski stidimo ucinjenog u zadnjim ratovima. Negiranjem svega, sto su ucinili ljudi sa imenima i prezimenima u zadnjem ratu, ne samo da umanjujemo simboliku borbe nasih predaka, nego to sve bacamo u blato i gazimo po tome. Nemamo pravo da trosimo tu njihovu slavu na kredit, pokusavajuci sve ljude da ubedimo da je crno u stvari belo i da nam moraju “progledati kroz prste”, jer ipak smo mi kroz istoriju uvek bili “dobri momci”. Tacno je to da smo bili, ali je pitanje sta smo sada?. Neka je slava tim palim ljudima i neka pocivaju u miru, a zbog njih sam pacifista iz ubedjenja i cvrsto verujem da bi zivot bez ratova i nacionalistickih ludaka bio mnogo bolji i kvalitetniji.
Gospodine ``M N``, primite moje duboko postovanje za rijeci koje ste uputili Soluncima, jer to govori da ste castan i dobronamjeran covjek. Ali ovo moram da vam napomenem, posto mi se cini da ste slabo upuceni o desavanjima u proteklim ratovima. Izmedju ostalog, ideolozi muslimanski, vjerovatno nauceni od hrvatskih, dosjetili su se da za ostvarenje svojih ciljeva o stvaranju samostalnih drzava laziraju istoriju, jezik, kulturu, i druge vrijednosti koje se vijekovima stvaraju u nekom narodu. Ali, ni to im nije bilo dovoljno, jer su im zasmetali Srbi koji nisu htjeli da prime njihove upute i postanu Hrvati i Bosanci pravoslavne vjeroispovijesti. Posto sam iz bivse BiH, prilike su mi mnogo jasnije. Nisam pripadao nikakvoj hordi, niti sam ikada imao pomisao o ratu, ali samosvijest ko sam, sta sam, odakle poticem, bila je dovoljna da proizvede bijes i mrznju ``dobrih komsija``. Slazem se sa vama da ono sto je bilo lose ne treba opravdavati (mada, zar u ratu moze biti nesto dobro?), ali toga loseg je bilo mnogo vise na suprotnim stranama. I ja sam bio pacifista, ali su me tako ``dobre komsije`` vaspitale u prvih par mjeseci rata, kada sam zbog svog i porodicnog pacifizma ostao u rodnom gradu Sarajevu, da sam jedva cekao da predjem na srpsku stranu i uzmem pusku - ne da bih iz mrznje i osvete ubijao, nego da bih stao u odbranu Srpskog naroda. Slava svim nasim srpskim vojnicima i mucenicima. A vama, svako dobro.
P.S. BjbSiB - Bosna je uvijek bila Srpska i bice
Nemamo mi cega da se stidimo. Ne moze se tu primenjivati princip kolektivne odgovornosti. Primenjivanje tog principa bio bi izraz rasizma. Cak ni Nemci nisu kolektivno odgovarali kao narod odgovoran za nacizam, Odgovornost je bila individualna. Zasto onda ti , "Miko Posrananuse", iz Londona, pokusavas da nam nametnes kolektivnu odgovornost ?
S druge strane nemamo razloga ni da se ponosimo onim sto su nasi preci ucinili. Da smo to mi ucinili, u redu, ali nismo. Ta slavna dela nismo ucinili mi vec nasi preci. Mi smo:
1 gledali smo miroljubivo kako Hrvati proteruju 300 000 Srba iz Slavonije i Krajine
2. prodavali smo vodu za pice srpskim izbeglicama kao znak dobrodoslice,
3. opljackali Skupstinu i polomili vajarska dela koja nismo uspeli da odnesemo,
4. zapalili smo Skupstinu i izborne listice,
5. izrucili smo zemljama koje su nas mucki bombardovale svoga predsednika, kao ratnog zlocinca,
6. izrucili smo neprijateljima mnoge nase heroje s kraja XX veka, medju kojima i zivu legendu Radovana Karadzica
...
neka me neko dopuni ako sam nesto propustio...
Eto, to smo mi uradili... sve u svemu sve same gadosti kojih bi se normalni ljudi, a da ne govorim o junacima kao sto su bili oni Srbi s pocetka XX veka, sigurno zastideli.
Gospodine "XYZ", da li vi ponekad procitate to sto napisete kao reakciju na moj tekst?. Pa vi sami tvrdite da "..nemamo cega da se stidimo.." pa zatim "..odgovornost je bila individualna.." pa onda "..izrucili smo neprijateljima mnoge nase heroje..zivu legendu Radovana Karadzica". Nekako su se teze pomesale. Tacan je vas zakljucak da je krivica individualna a ne kolektivna ali stid nema veze sa krivicom jer je osecaj stida emocija. Ipak nije mi jasno zar smo trebali sve Srbe poslati na sud u Haag kako ne bi otisli Milosevic, Raso i ostali?. Morate se odluciti u vasim stavovima a ne da ih uzimate kao iz jelovnika kada vam koji odgovara i onda to isticete kao vas univerzalni stav iako su svi medjusobno suprotni. Jer, ako je krivica individualna, a jeste, onda je logicno da na sud idu oni koji su verovatno i odgovorni za to sto se desilo a ne celi narod. Pominjete proterivanje iz Krajine a ne pominjete "heroja" Martica koji je u Beograd pobegao sedam dana pre pocetka bilo kakvih borbi?. Zar po vama on nije trebao da bude tamo?. Pa malo ih je i poslato u Haag za svu bedu i nesrece koje su doneli srpskom narodu, baveci se kriminalom a usput "braneci narod od neprijatelja". Nemam nista protiv da oni za vas i dalje budu "heroji", ali za mene su oni na samom dnu - bezvredni kriminalci i hohstapleri. Lep pozdrav.
Stani malo ``M N``, mozda nije lijepo sto upadam u tvoju polemiku sa ``XZY``, ali i dosljednost ima svojih mana i vrlina. Vidis, ti si dosljedan u osudi svojih saplemenika, ali zasto nesto ne kazes i o ovoj drugoj i trecoj ``bezgresnoj `` strani? Pa zasto samo mi da saljemo svoje ljude u taj obezbozeni svijet da mu sude, kada i budala vidi koliko je ``pravedan`` taj sud! Ovdje su u pitanju velike igre, iako to vama mozda smijesno zvuci! Ako, ne, dajte, recite nam vi, zasto se skoro cijeli svijet toliko ostrvio na nas? Dalje, ne mogu da vjerujem da vi na isti tas stavljate ``Martic koji je...`` i stradanje nasih ljudi ?!
Zar je to dvoje za uporedbu? Zasto ovome prvom dajete prednost, i ne samo to, nego svo teziste stavljate na ``kriminalce i hohstaplere``? Ljudi su stradali ``M N``, i to veliki broj ljudi i na nasoj strani!
Ne bih da budem zakeralo, ali kod tebe kao da je forma vaznija i od same sustine kojoj kao da ne das (naravno, po ovim pitanjima) da te se dotakne. I, da, nase vodje u proslom ratu jesu heroji u onolikoj mjeri u kojo smo to bili i mi - obicna vojska. Sudeci po zrtvama koje smo dali, mislim da su i oni i mi duzni malo veceg postovanja. I to ne zbog nas, nego zbog buducnosti za boljitak Srpstva, ali naravno - onog pravog - predanjskog!
Svako dobro!
To prvo pokusaj da objasnis onima koji su u Jasenovcu pobili 700.000 ljudi + po jamama Hercegovine, Dalmaciji, Kordunu i Baniji = ukupno oko 1.000.000. Mislim da te nece razumeti. Ali ce te sa radoscu vrbovati u neku njihovu emisiju da im drzis predavanje o tome kako bi Srbi trebali da budu pacifisti a oni da zare i pale.
Ti ljudi koji su poklani, kojma cu glave razbijane maljevima, koza derana, oci vadjene, verujem da takodje ne bi razumeli Vas zar za pacifizmam.
Izgleda da Vas niko ne razume gospodine.
http://www.jasenovac-info.com/
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/06/22/srpski/DO03062101.sh...
Tko o čemu, Srbi o pobedama..." Saveznici, koje je ponosito predvodila Srbija..." Ja mislio da su Saveznici bjrojali 22 divizije: 6 francuskih, 6. srpskih, 7 britanskih, 1 italijansku, 1 grčku i dve ruske brigade...
Imas ti novina u Krvatskoj pa citaj ostavi nas na miru !!!
A TKO ste zapravo Vi kada sebi dozvoljavate da ovako komentarišete događaje zbog kojih Srbi samo mogu da budu ponosni na svoje pretke koji su u njima učestvovali? Golgota preko Albanije mom narodu uzela je veliki danak u krvi, ako to Vama ništa ne znači, onda barem ćutite! To bi bio neki minimum elementarne pristojnosti!
Slava im!
Najezio sam se kada sam ovo procitao! I prisetio se koliko smo mi VELIKA nacija...
Bila velika nacija, BILA. Danas pra-unuci i cukun-unuci stoje u redovima za MekDonalde i kokakolu, Sede po Beogradskim kaficima i zderu piva i puse marlboro i cekaju da im docu Austrijanci i donesu blagostanje i njihovu Jevropu.
Ovo sto je sada u Srbiji je obican sljam i izrodi.
Slava im!
Sve smo izdali, predali, prodali se za IDEJU sargarepe, kao tupavi magarci - nasi dedovi se okrecu u grobovima, blago njima sa takvim unucima!
"To su Srbi tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva..."
Gordi na svoju rasu..... To sto smo Kosovo izgubili, to nije toliko strasno - ono je izgubljeno 1945, 1967, 1980... Albanci su ga osvojili ne puskom, vec k...m. Ali to sto smo izgubili ponos na svoju rasu_- eto to je strasno.
I ne vidim kako cemo povratiti i ponovo naci nas nacionalni ponos - cement nase srpske kuce.
Kako stvari stoje, jos cemo se podeliti u nekoliko "drzavica", tako da nas lakse neprijatelji porobe.
Osecam se kao pretposlednji Mohikanac. .... Bio jednom jedan narod......Imam dva sina, sta da im kazem?!? Da je moja generacija izdala, prodala, predala dusmanima sve sto su nasi dedovi stvorili i odbranili?
1389 Srbi su makar izasli na polje boja. 2000 cak ni to.
Licno mislim da je Srba danas samo u Bosni i Hercegovini ostalo. (iako sam iz Beograda).
Nikad srpski narod nije bio u goroj situaciji.
Nasa vojska je utekla preko Prokletija a Svabi ostavila nejac (zene,decu, strce) na milost i nemilost.
Plandovala je nasa vojska u Grckoj par godina i onda ih saveznici i obukli, naoruzali i naterali da ponovo malo i ratuju.
To su gole cinjenice a sto neki od toga prave hvalospeve je druga stvar.
Mi smo slavili i "pobedu" nat Turcima na Kosovu 1389., ali smo i 600+ godina kasnije tj 1998. slavili i "pobedu" nad NATO.
A sta mislite jesmo li pobedili u te dve bitke ???
"Realista" - Ucuti budalo- ( ako si Srbin). Imaj bar malo postovanja prema tim ljudima.
Jesmo "realista" pobedili . I te kako samo ti i tebi slicni nikad to nece shvatiti jer imate neka druga merila.
Realista, Prosipaj ti to smeci u vasem Glasu Koncila ili B92 a ne ovde.
Zaista nije jasno zasto vojska koja nije ispunila svoju svrhu (a svrha svake vojske jeste upravo zastita nejaci), smatra herojskom.
svaka vojska stiti drzavu budalo glupa, drzavu! poredak, istoriju!
a za nejac se pretpostavlja da je nece niko dirati osim njemci ustase albanci kao sto si i ti jedan od njih, dzukelo!
nejac nikad nije bila vojni cilj niti imala bilo sta sa vojskom, i taj mladic koga pominjete ako ste gledali bbc je spakovao nejac u autobuse i poslao ih u sarajevo! dzukelo!
Bravo Pavle, Srbine!
Da, dzukelo, tim redom su i nastajale - prvo drzava, pa se onda neko setio eto da je zastiti vojskom, a na kraju su naselili ljude, tek da se nadju tu. Pre drzava sa sve poretkom i istorijom, ni vojske ni ljudi nisu postojali. OBRAZUJ SE MALO, PAVLE! Nauci nesto, pa onda komentarisi.
"Nasa vojska je utekla preko Prokletija a Svabi ostavila nejac (zene,decu, strce) na milost i nemilost."
A Cer, a Kolubara, kada su se moji dedovi naubijali Nemaca? Tek posle tifusa 1915 godine, i dolaska nemackih "gvozdenih divizija" srpski vojnici su se morali povuci, pri tom ostvarivsi u svetskoj istoriji do tada nevidjen podvig: nasa srpska armija nije prestala da postoji povlacenjem sa srpske zemlje! To se nikad pre nije desilo u citavoj istoriji covecanstva, .......
"Plandovala je nasa vojska u Grckoj" - ako tako nesto mozete da napisete, to nije VASA vojska.
"naoruzali i naterali da ponovo malo i ratuju."
A Kajmakcalan? Da li ste vi, gospodine, ikad videli tu planinu koju su Srbi osvojili?
Svaka cast tvojim dedovima koji su se naubijali Nemaca, ali sta su radile tvoje babe i njihova deca kad su nemacki, austrijski i bugarski vojnici usli u njihove kuce? Kako su se branile kad su ih tvoje herojske dede ostavile i otisle u Grcku da spasu sopstvene zivote?
Da, to da vojska pobegne iz zemlje se zaista nikad pre nije desilo u istoriji covecanstva, zato sto bi se svaka normalna vojska toga stidela.
Da je vojska otisla (da planduje u Grckoj) i da se nije vratila, onda bi ti, dzukelo, bio u pravu.
Ali vojska se vratila i pobedila i Nemce i Austriance i Bugare.
Zbog toga ti je muka, dzukelo jedna.
Bas ova srpska vojska je tokom prolaska kroz Albaniju terorisala Albansko stanovnistvo, ubila preko 20.000 neduznih ljudi i opljackala svaku kucu pored koje su prosli.
Istina, kad su se vratili iz Soluna preko Albanije, Albanci im nisu ostali duzni.
Ovo je istina o takozvanoj "Albanskoj golgoti".
Lagati sa namerom je dozvoljeno kad pokušavaš da sakriješ istinu ali nije sigurno da ta laž može da postigne cilj . Npr. da sam ja Tunguzijanac i da mi pradeda nije prlelazio Albaniju i učestvovao u proboju solunskog fronta i da nije ostao živ dovoljno dugo da sve ispriča svojim sinovima a među njima i mom dedi , možda bi poverovao u ovu glupost koju si napisao u vezi prelaska Srpske vojske preko Albanije.
Istina je sasvim drugačija od tvoje priče ali s obzirom na Albanski mentalitet lopova i razbojnika , ubijanje i masakriranje grupa gladnih , promrzlih ili ranjenih vojnika zaostalih od glavnice vojske i izgubljenih nije ništa neobično .
Glasu javnosti hvala što su se jedini od dnevnih novina setili da ovo pomenu .
Lepo se vi ispricaste na ovu temu ,dal je neko tamo imao pradedu ili cukundedu pa da danas bolje zna nego bilo ko drugi ,ako 25 000 ljudi nastupa na sirini fronta od pedesetak kilometara pevajuci i placuci u istom momento,a bugari austrougari nemci i ostali bacajuc sve sto je od kasike teze bezec glavom bez obzira i vicui evo idu mrtvi srbi TO JE NESTO STO SE POSTUJE I SLAVA IM
Da mi Srbi smo rodjeni da ZADIVLJUJEMO SVET, narocito uvojnim podvizima pa hajd da ih pomenem:
-maricka bitka
-Kosovski boj
-Bezanje preko Albanije
-1941
-bitka na Neretvi
- bitka na Sutjesci
-Sremski front(izginulo bez potreba a na zahtev TITA 200.ooo mladica , uglavnom iz Srbije)
-Milosevicev rat u Hrvatskoj, Sloveniji iBosni
- " " na Kosovu
- Rat sa NATO-0m
Jedina pobeda 100% srpska je 1912 KUMANOVSKA BITKA i oslobadjanje JUZNE Srbije do SOLUNA i naravno KOSOVA i dela Crne gore
Evo pa neka ovi koji tvrde da ZADIVLJUJEMO SVET dobro razmisle
A u stvari i ZADIVLJUJEMO SVET nasim neuspesima i da jos posle svega i POSTOJIMO?
laky
