Izvor: Politika, 25.Mar.2013, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plate gube trku s cenama

Prosečna neto plata isplaćena u prva dva meseca ove godine, u odnosu na 2012, nominalno bila je veća 7,7 odsto, ali je realno bila niža 4,4 odsto

Prosečna februarska zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u Srbiji iznosila je 43.371 dinar, saopštio je juče Zavod za statistiku U odnosu na neto prosek isplaćen u januaru, nominalno je veća 10,6, a realno – 10 odsto. Ovaj dvocifreni nominalni i realni rast zarada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << isplaćenih u februaru iznenađuje i deluje nelogično. Ali samo na prvi pogled i za neupućene, kažu u državnoj statistici.

Neto zarada isplaćena prošlog meseca bila je u odnosu na platu u istom mesecu 2012, nominalno veća 8,4, a realno manja 3,6 procenata. Prosečna neto plata isplaćena u prva dva meseca ove godine, u odnosu na januar-februar 2012, nominalno bila je veća za 7,7 odsto, ali je realno bila niža za 4,4 odsto. To znači da su plate opet izgubile trku s cenama.

– Uobičajen je rast zarada isplaćenih u februaru u odnosu na januar – ukazuje Veselinka Škiljević, načelnica odeljenja statistike zaposlenosti i zarada u Republičkom zavodu za statistiku. – Prosečne zarade u februaru veće su od januarskih zato što su te plate po pravilu niske. Zbog toga što je uobičajeno da se deo zarada za decembar zaposlenima isplaćuje poslednjih dana decembra, a ne u januaru. Ako ne cela zarada, ono bar akontacija.

Pored toga, prosek zarada isplaćenih u decembru je znatno viši i zbog toga što se u tom mesecu u nekim firmama isplaćuju i trinaeste plate ili bonusi, i sve zaostale prinadležnosti – regresi, recimo, za godišnji odmor.

– Zbog toga se visina prosečne zarade isplaćene u februaru približava proseku isplaćenom u novembru – dodaje Škiljevićeva. – Tako je prosečna zarada isplaćena u februaru iznosila 43.300 dinara, a u novembru 42.355 dinara.

Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji je prosečna plata od 2001. godine neprekidno rasla. Po pravilu znatno više od godišnjeg povećanja bruto domaćeg proizvoda, odnosno vrednosti svega što se stvori u toku jedne godine. Prosečne plate su realno rasle, makar simbolično, i u godinama kada je beležen pad BDP. Na primer, u 2012. je zabeležen pad BDP od dva procenta, a realna plata bila je veća 1,1 odsto.

Sa penzijama nije bilo tako. Prosečna realna penzija je rasla od 2001. do 2010. godine, a zatim se dogodio trogodišnji realni pad. U 2010. realna vrednost prosečne penzije bila je niža za 5,9 odsto nego u prethodnoj godini, u 2011. za 3,6, a u 2012. za 2,2 odsto.

A. Mikavica

objavljeno: 26.03.2013.

Nastavak na Politika...