Izvor: RTS, 12.Feb.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PKB od giganta do gradskog preuzeća
Za šest decenija, PKB je prošao put od giganta među evropskim kompanijama, do ponovnog vraćanja u status gradskog preuzeća. PKB korporacija uskoro bi iz državnog vlasništva, trebalo da pređe u vlasništvo Beograda.
Poljoprivredni kombinat "Beograd" jedno je od prvih društvenih preduzeća koje je podržavljeno. Odluku o tome Vlada Srbije je donela prošlog juna, i tako odložila nepovoljnu privatizaciju.
Na obostranu korist, PKB korporacija uskoro bi iz državnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vlasništva, trebalo da pređe u vlasništvo Beograda. Posle zamrzavanja protesta zbog problema sa socijalnim osiguranjem, radnici najavljuju da će konačnu odluku o tome doneti u petak.
Za pola godine gazdovanja PKB-om, država se nije pokazala kao uzoran vlasnik, kažu zaposleni, penzijski staž im nije povezan, a najteže im padaju neoverene zdravstvene knjižice.
"Posle šest meseci nama zdravstvene knjižice ponovo nisu overene, mi radimo na sopstveni rizik, radimo izuzetno opasan posao sa životinjama, gde svaki dan može neko da se povredi", kaže Milan Lekić, radnik farme Kovilovo PKB.
Milisav Đorđević iz samostalnog sindikata PKB-a navodi i da postoji problem 430 zaposlenih koji su otišli iz firme po socijalnom programu, a koji ne mogu da reše svoj status i ne mogu da odu u penziju.
Višak radnika, manjak profita
Staž nije uplaćivan od 2005. godine. Imajući u vidu toleranciju države prema preduzećima koja se pripremaju za privatizaciju, pa ne plaćaju doprinose, poslovodstvo PKB-a nastojalo je da sve što prihoduju uloži u održanje proizvodnje i redovnu isplatu zarada za oko dve i po hiljade radnika.
"U zadnjih šest godina mi smo ni na nebu ni na zemlji. U postupku smo privatizacije koji nije završen. Vrlo je teško poslovati u tim uslovima, nemate adekvatne organe uprave koji imaju slobodu da pokrenu neke razvojne programe, funkcionišete da bi preživeli", rekao je Milan Veljović, direktor PKB Korporacije.
Tako je PKB preživeo izdvajanje šećerane i "Pekabete", "Frikoma" i "Imleka". Ostao je sa viškom radnika i manjkom profita. Uz fabriku za doradu semena, silos i zavidne farme koje su baš prošle godine isporučile rekordnih 65 miliona litara mleka, opstaje.
I pored toga što su velike celine ranije izdvojene i privatizovane, sa očuvanom proizvodnjom i 22 hiljade hektara obradivih površina, PKB je i dalje najveće poljoprivredno preduzeće u regionu.
Kombinat je osnovan daleke 1945. godine, sa namenom da u poratnim godinama snabdeva Beograd hranom. Za šest decenija prošao je put od giganta među evropskim kompanijama, do ponovnog vraćanja u status gradskog preuzeća.
Dva motiva Beograda
Beograd ima dva motiva za preuzimanje vlasništva nad poljoprivrednim preduzećem.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da je prvi da se odvoji građevinsko zemljište da "nam se ne pojavi neko sutra, kad gradimo novi most kao što nam se dešavalo na obilaznici oko Beograda".
Prema njegovim rečima, to je preduzeće hrani Beograd, kome se mora pomoći da stane na svoje noge kao i da mu se za četiri godine nađe strateški partner.
U gradu procenjuju da će preuzimanje uslediti u narednih tridesetak dana, pre toga, država bi trebalo da izmiri sva zaostala dugovanja prema radnicima.
