Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Apr.2011, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odata počast Slavku Ćuruviji
BEOGRAD -
Kolege, rodbina i prijatelji položili su danas venac i odali počast novinaru Slavku Ćuruviji na mestu gde je pre 12 godina ubijen u Svetogorskoj ulici u Beogradu i pozvali nadležne da rasvetle taj zločin.
Predstavnici novinarskih udruženja ocenili su da bez otkrivanja istine i kažnjavanja počinilaca ubistva Ćuruvije neće biti mogući napredak novinarske profesije i sloboda javne reči u Srbiji.
Potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Jelka Jovanović ocenila je da 11 godina od ubistva Ćuruvije predstavlja mnogo izneverenih očekivanja za njegovu porodicu, prijatelje, kolege i slobodu novinarstva u Srbiji.
Ona je izrazila nadu da je izjava republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac o napretku u istrazi ubistva Ćuruvije tačna i da će do 13. godišnjice tog atentata biti pokrenut sudski postupak koji će pokazati ko je inspirator, naredbodavac i počinitelj zločina.
"Još jednom izražavamo saučešće porodici, ali i svim kolegama jer dok se ne razreše ubistva Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića tako da svi budu krivci kažnjeni, neće biti moguć napredak novinarske profesije i slobode javne reči u Srbiji", rekla je Jovanović.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović rekla je da novinari više ne veruju političarima, tužiocima, ni policiji, ali i da su kolege izneverile Slavka Ćuruviju, jer se nisu izborile za kažnjavanje njegovih ubica i samim tim za slobodu štampe u Srbiji.
"Ovo je bitka koju moraju da vode sve kolege novinari, ali i građani Srbije, jer oni neće imati ni politički sistem, ni istinu, niti išta od onoga što žele, dok se ubice ne otkriju i istina ne sazna", rekla je Smajlović.
Drašković: Streljala ga SB
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je da se o slučaju ubistva Slavka Ćuruvije mora reći ono što je nesporno utvrđeno, da je Ćuruviju streljala Služba državne bezbednosti i da je on ubijen u operaciji pod šifrovanim nazivom "ćuran".
"Operacijom je rukovodio tadašnji šef Državne bezbednosti Beograda Milan Radonjić, a postoje više nego ozbiljne indicije u sudskom predmetu da je ovde ubice sačekao i odvezao Ratko Romić. Dovoljno za podizanje optužnice odmah", poručio je Drašković.
Supruga Slavka Ćuruvije Branka Prpa rekla je novinarima da ne veruje u najave tužilaštva, jer se one ponavljaju uoči svake godišnjice tog atentata.
"Prošlo je 11 godina i ja očekujem da čujem ozbiljne izjave, a ne prigodne za datume koje obeležavamo", rekla je Prpa koja je bila prisutna i takođe povređena u napadu u kojem je ubijen Ćuruvija.
Ona je kazala da je atentat na Ćuruviju bio državno ubistvo i da država mora procesuirati taj zločin, jer je odgovorna za živote svojih građana.
"Ako država ne uradi ništa i ne procesuira politička ubistva koja su se desila u ovoj zemlji, ponovo logički možemo da zaključimo da država ne štiti naše živote i time otvara mogućnost za nova politička ubistva", rekla je Prpa.
Dolovac: Ubistvo Ćuruvije neće ostati nerazjašnjeno
Republički javni tužilac Zagorka Dolovac izjavila je da ubistvo Slavka Ćuruvije neće ostati nerešeno i da će tužilaštvo nastojati da počinioce ovog gnusnog zločina izvede pred lice pravde, a da je u okviru pretkrivičnog postupka, saslušan i uhapšeni član "zemunskog klana" Miloš Simović.
"Postoji određeni pomak u pretkrivičnom postupku. Obezbeđen je veliki broj dokaza, saslušano je više od stotinu svedoka, među kojima su bili i nekadašnji pripadnici Devete uprave Resora državne bezbednosti, kao i tadašnji visoki funkcioneri MUP-a", rekla je Dolovac za "Politiku".
Saslušan Miloš Simović
Prema njenim rečima, u okviru pretkrivičnog postupka, o ubistvu Ćuruvije saslušan je i uhapšeni član "zemunskog klana" Miloš Simović.
"Istraga će biti pokrenuta onog momenta kada identitet počinilaca bude otkriven. Ovo je jedan od nekoliko predmeta koji su nasleđeni iz prošlosti i koji predstavlja veliki teret ne samo za organe koji po njemu postupaju, već i za čitavo društvo", rekla je republički javni tužilac.
Dolovac je i pored toga što, kako kaže, u ovoj fazi postupka ne može da govori o detaljima, podsetila da su Ćuruviju uoči ubistva intenzivno pratili operativci tadašnje DB i da postoje indicije da je za taj zločin odgovorna tajna služba.
Prema njenim rečima, uviđaj i istražne radnje u vreme ubistva nisu kvalitetno urađeni, a postoje indicije i da su dokazi namerno skrivani.
"Otkrivanje istine i kažnjavanje odgovornih je ljudska i zakonska obaveza prema onima koji su zbog časnog i profesionalnog obavljanja novinarskog posla izgubili svoje živote. Zato, dok sam na ovom mestu, neću stati dok zločini nad novinarima u Srbiji ne budu rasvetljeni", rekla je Dolovac.
Uprkos mnogobrojnim uveravanjima i vlasti i pravosudnih organa da će ubistvo vlasnika "Dnevnog telegrafa" i nedeljnika "Evropljanin" biti rešeno, još se ne zna ko je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, ubio Ćuruviju u Svetogorskoj ulici (tada Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35.
Smajlović: Sprovesti nezavisnu istragu o istrazi ubistva
Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović izjavila je danas da to novinarsko udruženje traži pokretanje nezavisne istrage o istrazi ubistva novinara Slavka Ćuruvije, odnosno da se ponovo ispočetka ispitaju svi tragovi.
Smajlovićeva je, u "Kažiprstu" RTV B92, rekla da ubistvo Ćuruvije interesuje jedino novinare, ali ne i stranke u vlasti i opoziciji, ni nadležne pravosudne organe.
Ona je kazala da krivi stranke DOS-a, jer je svaka vladajuća partija posle 5. oktobra 2000. "ušla u dil sa službama bezbednosti", izrazivši uverenje da se "u službama bezbednosti krije odgovor na pitanje ko je ubio Ćuruviju".
Smajlovićeva je navela da se u jednom od zapisnika sa saslušanja pripadnika zemunskog klana Miloša Simovića spominjao Ćuruvija i upitala "kako je moguće da u narednom ispitivanju Simovića sudija više ne pita za Ćuruviju".
Prema njenim rečima, Evropska federacija novinara se opredelila da godišnju skupštinu ove godine održi u Beogradu, zato što je zabrinuta za novinarstvo u Srbiji.
Država mora da odvaja sredstva i pomogne medijsku industriju, ali bi i političari trebalo da se obavežu da se neće mešati u način uređivanja i da neće za taj novac tražiti poslušnost, rekla je Smajlovićeva.
Zorić: Formirana radna grupa za predmet Ćuruvija
Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić izjavio je večeras da je formirana radna grupu koja treba da analizira postojeće stanje u predmetu o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, da bi se videlo koje mere i aktivnosti treba preduzeti, kako bi se otkrili ne samo izvršioci, već i organizatori i nalogodavci tog ubistva.
"Radnu grupu čine predstavnici različitih državnih relevantnih institucija za rasvetljavanje tog pitanja", rekao je Zorić televiziji B92, dodajući da je ta radna grupa formirana pre nekoliko meseci i da je Tužilaštvo jasno opredeljeno da se rasvetli slučaj ubistva Ćuruvije.
Govoreći o tome šta je poslednje urađeno, Zorić je rekao da je u toku pretkrivičnog postupka do sada saslušano oko 100 svedoka, pripadnici 9. uprave tadašnje Državne bezbednosti, visoki oficiri i zvaničnici tadašnje Državne bezbednosti i Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Pojedini, odbegli pripadnici 'zemunskog klana', bili su nedostupni pravosudnim organima, pa su kasnije, kada su uhapšeni, i oni saslušani. Saslušani su Aleksandar Simović, Miloš Simović i Sretko Kalinić", kazao je Zorić.
Odgovarajući na pitanje da li je moguće da iskazi svih njih nisu doveli do značajnog pomaka, Zorić je odgovorio da su oni doveli do pomaka u smislu da postoje indicije ko je mogao da bude izvršilac tog gnusnog zločina.
"Tužilaštvo zanimaju dokazi koji imaju sudski kredibilitet kako bi se neko mogao okvalifikovati kao izvršilac krivičnog dela, organizator ili nalogodavac", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Tužilaštvu je potreban određeni kvalitet osnovane sumnje kako bi se izvršila identifikacija i da će istraga početi kada ta lica budu identifikovana.
Zorić je saopštio i da će, ukoliko bude bilo dokaza o tome da su određena lica sakrivala ili uništavala dokaze, i ona biti izvedena pred lice pravde.
Dvanaest godina od zločina
Danas se navršava 12 godina od ubistva nekadašnjeg vlasnika "Dnevnog telegrafa" i nedeljnika "Evropljanin" Slavka Ćuruvije, koji je ubijen ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici, u centru Beograda za vreme NATO bombardovanja SRJ.
Nakon više od jedne decenije od Ćuruvijinog ubistva, istražni organi još nisu otkrili ko su izvršioci, ni ko je naredio tu likvidaciju.
U prisustvu članova porodice i kolega predstavnici nezavisnog udruženja novinara Srbije položiće danas venac na spomen obeležju na mestu gde je ubijen.
"Ubice koje su u Ćuruviju s leđa ispalile 17 metaka do danas nisu pronađene, a Ćuruvijina porodica, prijatelji i kolege smatraju da ubistvo ima političku pozadinu, zbog njegovih oštrih reči i kritičkih stavova o režimu Slobodana Miloševića", navodi se u saopštenju NUNS-a.
Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, ispred ulaza u zgradu Svetogorskoj ulici, pet dana nakon što je u tadašnjem dnevnom listu "Politika ekspres" optužen za "priželjkivanje bombi" i "izdaju".
Istraga je, posle pada vlasti Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa "zadatka".
Ćuruvija je ubijen iz automatskog pištolja, najverovatnije "škorpiona", u trenutku kada je sa svojom prijateljicom Brankom Prpom ušao u pasaž zgrade.
Specijalno tužilaštvo je u januaru 2007. godine podnelo zahtev za sprovođenje određenih istražnih radnji u vezi sa ubistvom Ćuruvije, a istražni sudija je saslušao više od 100 predloženih svedoka povodom tog zločina.
Pored ostalih saslušano je "27 pratilaca" pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
