Izvor: RTS, 29.Okt.2012, 10:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi zakon za sigurnije uloge

Usvajanje zakona, kojim je omogućeno da Poštanskoj štedionici bude pripojena Nova Agrobanka, pravovremena je reakcija države i dobar način da se ukloni strah i neizvesnost klijenata, rekao za RTS sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić.

Donošenje Zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije dobra je i pravovremena reakcija Vlade Srbije, rekao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Gostujući u Dnevniku RTSa, Dugalić je rekao da donošenje zakona o takozvanim problematičnim bankama znači sigurnost za štedište te banke ali i sve duge štediše.

"Vraćeno je poverenje i sigurnost koji su možda delimično izgubili klijenti i deponenti Agrobanke posle  problema koje je banka imala", rekao je Dugalić.

Prema njegovim rečima, bilo je neizvesno šta će se dogoditi sa tim depozitima sa njihovim štednih knjižica, sa ulozima, potraživanjima, tako da je pravovremena reakcija dobar način da se neizvesnost otkloni i umanji strah koji su imali klijenti te banke. 

"Agrobanka nije imala veliko tržišno učešće i to nije uzdrmalo sam bankarski sektor, ali radi se o načinu ponašanja, o poverenju i da nije bilo ovakve reakcije uvek bi postojala neka senka, podozrenje i pitanje je šta bi se desilo sa štednim ulozima građana u ovoj nedelji kad dospeva ono štoje oročeno u prethodnoj godini", istakao je Dugalić. 

O štednji se najviše govori u oktobru, mesecu štednje, a ova poslednja nedelja je - nedelja štednje. Ove godine banke nude kamate do pet odsto na štedne uloge u evrima i do 12 u dinarima. To je neznatno manje, za oko pola procenta, nego prošle godine. 

"Mi smo pre nekoliko godina imali ekstremno visoke kamatne stope, kada je krenula kriza 2008. godine, većina naših banaka  nije bila u prilici da se pod povoljnim uslovima zadužuje koristeći neke dugoročne kredite na međunarodnim tržištima i šta je preostalo, da se ovde pribavlja devizna štednja i to je onda koštalo", objasnio je Dugalić.

"Visoke kamatne stope 8 ili 9,5 odsto, za nas koji smo štedeli bilo je dobro, ali nije bilo dobro kad smo otišli u banku da uzmemo kredit. Visoke kamatne stope na štednju znači i visoke kamatne stope kod kredita", kaže Dugalić.

Krditi su pojeftinili u odnosu na 2008. godinu značajno, ali je još uvek skupo za većinu građana, ali nije kamatna stopa kod depozta jedini faktor koji utiče na kredite i na njihovu cenu, tako da niže kamatne stope na oročenu štednju povoljno utiču i na snižavanje kamatnih stopa kad koristimo kredite, kaže Dugalić.

Banke se više ne utrkuju kroz visinu kamatnih stopa da tako privlače klijente, to su neki drugi oblici konkurencije. Zanimljivo je, kaže Dugalić, da je najviše štednje u bankama gde je najniža kamatna stopa, što znači sigurnost.

Generalni sekretar Udruženja banaka poručio je građanima da se najpre dobro raspitaju o uslovima štednje koje nude banke.

"Dobro je da se štedi tamo gde neko već koristi kredite ili namerava da koristi kredite, pa ako štedi to je dobra osnova da sutra može da dobije povoljniju pozajmicu, da se odluči pošto se dobro upozna sa svim uslovima koje banke nude, jer nije kamatna stopa jedini faktor", rekao je Dugalić. 

Nastavak na RTS...