Izvor: Politika, 18.Apr.2013, 00:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezakoniti činovnici
Šta je zajedničko Zoranu Lončaru, Milanu Markoviću i Nikoli Selakoviću? Za vreme ministrovanja prvog rodila se ideja da bi na čelnim mestima u državnoj upravi trebalo da sede profesionalci, a ne partijski kadrovi, drugi je prihvatio tu ideju, ali nije uspeo da je „izgura”, dok se treći takođe zalaže za isto, ali i dalje bitnijih pomaka nema.
Već osam godina postoji zakon koji propisuje da se na mesta pomoćnika ministara, direktora različitih uprava, vladinih kancelarija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << načelnika okruga, direktora važnih republičkih institucija, kadrovi postavljaju samo na osnovu konkursa jer je reč o poslovima za čije obavljanje je presudnije stručno znanje nego partijska knjižica.
Međutim, umesto da primenjuju odredbe zakona, naše vlasti se godinama „hvataju” za prelazne odredbe, odnosno za jedan član koji im služi kao formalno pokriće za nastavak po starom. Taj famozni član 179, na koji se pozivaju obrazlažući svoja kadrovska rešenja, predviđa da novi službenik može biti postavljen na isti način kao i njegov prethodnik.
A pošto je prethodna vlada tog „starog” službenika postavila mimo konkursa (čitaj mimo zakona) sada i ovaj novi može da bude izabran na isti način. Dakle, došli smo u situaciju da se sada smenjuju oni koji su već na svojim mestima bili protivzakonito, na njihova mesta imenuju novi, opet mimo zakona i sve uz pozivanje na zakon.
Da se ne bismo ogrešili o naše vlade, treba priznati da nisu baš svi službenici „ilegalci”. Manji broj njih prošao je konkursnu trijažu i na osnovu slova zakona postavljen na dužnost.
Ovo otezanje sa primenom zakona možda bi imalo svoj puni smisao (sa gledišta vladajućih garnitura u Srbiji u proteklih osam godina) kada bi se njime potpuno isključivala mogućnost svakog političkog uticaja na izbor državnih službenika.
To, međutim, nije tako jer zakon predviđa da svaki resorni ministar po svom nahođenju bira jednog među tri najbolja kandidata koji prođu konkurs.
I za Evropsku komisiju ovo je bilo sporno rešenje pa je u godišnjem izveštaju o napretku Srbije za 2012. godinu ocenila da „rukovodioci još imaju previše diskrecionog prava pri odabiru kandidata sa lista koje izborne komisije sačine po održanim konkursima”. O srpskoj varijanti bez konkursa ne razmišljaju.
Iz Transparentnosti Srbija nekoliko godina upozoravaju na još jednu dimenziju čitavog problema. Naime, da je neko baš zlonameran mogao bi, takoreći, bez problema da obori odluke koje potpisuju ovi službenici.
U najvećem broju slučajeva reč je o veoma važnim dokumentima. Kakve bi to tek posledice po funkcionisanje čitavih sistema imalo suvišno je i govoriti. Iz nove vlade nezvanično najavljuju da će se novim zakonom o državnim službenicima prebroditi sve ovi problemi, ali bi on na dnevni red trebalo da stigne na jesen. Do tada živeo član 179!
Jelena Cerovina
objavljeno: 17/04/2013
