Izvor: Blic, 30.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće skulpturu od kašika
Neće skulpturu od kašika
Boban Ilić, vajar iz Amerike, čije se skupe skulpture nalaze na poznatim trgovima u većim gradovima Amerike, doživeo je da jedno njegovo delo ne žele u Srbiji. Reč je o bisti pokojnog premijera Zorana Đinđića, koja je trebalo da bude postavljena na nekom beogradskom trgu, ali nije prihvaćena od nadležnih. Zbog toga Ilićeva bista trenutno čami u jednom ateljeu u niškoj Tvrđavi.
Zvanično nije obrazloženo, ali se čini da je glavni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'greh' vajara Ilića to što je Đinđićevu bistu napravio u eksperimentalnoj tehnici od kašika, u kojoj srpski umetnik jedino radi, i koja ga je već svrstala u najcenjenije skulptore u Americi.
Ilić, koji se iz rodnog Niša 1990. godine preselio u Čikago, veoma razočaran ovakvim raspletom događaja, objašnjava kako je došao na ideju da napravi bistu pokojnog premijera.
- Prilikom jednog boravka u Srbiji dogovorio sam se sa čelnim ljudima Demokratske stranke u Beogradu da napravim Đinđićevu bistu. To sam učinio i nije mi jasno zašto sada niko ne želi da ona bude postavljena na nekoj lokaciji - kaže Boban Ilić.
Zoran Živković, bivši premijer Srbije i jedan od najbližih saradnika ubijenog predsednika DS, pomogao je Iliću da dopremi bistu u Srbiju.
- Dopala mi se ta Ilićeva ideja. Znam da se od početka dogovarao sa beogradskim čelnicima oko biste. Čak je o tome bilo reči i prilikom boravka gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića i gradskog menadžera Bojana Stanojevića u Čikagu. Ne znam zašto su sada odustali od dogovora - kaže Živković.
Gorica Mojović, gradski sekretar za kulturu Beograda, tvrdi da je Živković po svom nahođenju od vajara naručio bistu koja Beogradu ne treba.
V. Torović
Studenti često napuštaju fakultete Na studije zbog vojske i penzije
Studiranje samo zbog odlaganja vojnog roka ili zadržavanja nasleđene penzije, nedovoljna posvećenost profesora studentima, preglomazne studijske grupe, visoke školarine i troškovi studiranja za samofinansirajuće studente najčešći su razlozi zbog kojih veliki broj studenata u Nišu odluči da napusti fakultet pre sticanja diplome.
Procenat onih koji napuste studije varira od fakulteta do fakulteta, ali je najviši na Pravnom i Ekonomskom - fakultetima koji svake godine upiše najveći broj brucoša.
- Veliki broj studenata upisuje fakulete iz različitih motiva. Jedni su tu zbog odlaganja vojnog roka, drugi zbog produženja prava na deo nasleđene roditeljske penzije... Činjenica je i da na nekim masovnim fakultetima, koji svake godine upisuju veliki broj studenata, oni ne dobijaju usluge na nivou očekivanja - kaže za 'Blic' rektor Univerziteta u Nišu prof. dr Gradimir Milovanović. On navodi da na tim fakultetima, kao što su Pravni i Ekonomski, na početnim godinama nema rada u grupama od po 20 i 30 studenata, kako bi trebalo, jer je mnogo studenata, a malo asistenata i profesora. Zato se već predavanja i vežbe izvode masovno u velikim amfiteatrima u kojima je i po 200 ljudi. Studenti bivaju prepušteni sami sebi, ne dolaze redovno, pokušavaju da uče sami kod kuće, ne uklapaju se i na kraju napuštaju studije.
- Ekonomski i Pravni fakultet godišnje upiše po 900 studenata, dok je broj onih koji na kraju diplomiraju manji od 20 odsto. Prosek studiranja na ovim fakultetima takođe je od sedam do osam godina - dodaje prof. dr Milovanović.
Predsednik Saveza studenata Univerziteta u Nišu i student prodekan na Pravnom fakultetu Radomir Petrović kaže za 'Blic' da zvanje diplomiranog pravnika ponese tek svaki deseti student koji je upisao ovaj fakultet.
- Za 45 godina Pravni fakultet je upisalo oko 45.000, a završilo ga je tek oko 5.000 studenata, odnosno oko 10 odsto. Na Pravnom fakultetu je nerealno visok broj studenata koji se svake godine upisuju, što je posledica politike iz prethodnih decenija, kada je bilo lakše nekoga voditi u evidenciji kao studenta umesto kao nezaposlenog - kaže Petrović.
Branko Janačković
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
